Privredna komora ne podržava bilo koju vrstu bojkota njenih članica bez obzira na sektor u kojem posluju i smatra ga, kako su saopštili, neopravdanim, jer direktno pogađa privredu koja nije odgovorna za izazove koji se na taj način pokušavaju riješiti.
Iz te poslovne asocijacije navode da se mora imati u vidu specifičnost crnogorske ekonomije, koja je uvozno zavisna i kao takva u velikoj mjeri podložna uticaju globalnih i regionalnih ekonomskih kretanja.
-Pokrivenost uvoza izvozom na nivou je od svega 14 odsto, što dodatno usložnjava situaciju i povećava osjetljivost naše privrede. Stoga pri upoređivanju našeg tržišta i tržišta zemalja u regionu i šire, treba sagledati cjelokupni ekonomski ambijent, navodi se u saopštenju.
Iz PKCG ističu da sektor trgovine na veliko i malo predstavlja jedan od najznačajnijih sektora crnogorske privrede, jer ima najveće pojedinačno učešće u bruto dodatnoj vrijednost od 13,7 odsto u 2023. godini, a zapošljava više od jedne trećine svih zaposlenih u privatnom sektoru.
-Stoga, ne treba iznositi paušalne ocjene o poslovanju kompanija iz ovog sektora. Naime, sve kompanije predaju finansijske iskaze Poreskoj upravi i iz njih se lako može utvrditi, između ostalog, da je bruto marža u Crnoj Gori manja nego u Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj.
Analiza cijena i poslovanja trgovinskih preduzeća u Crnoj Gori – sektor prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, koju je uradio tim profesora sa Ekonomskog fakulteta, pokazala je da se rast cijena u prethodnom periodu nije desio kao posljedica neracionalnog ponašanja trgovaca, već faktora na koje privreda ne utiče, tvrde u Privrednoj komori Crne Gore.
-Analiza je pokazala i da sektor trgovine nije generator inflacije, te da je rast cijena neminovan kada zarade rastu brže od produktivnosti, na što je Komora i ranije ukazivala. Zato je generatore inflacije potrebno dodatno analizirati uključujući i uticaj pojedinih mjera ekonomske politike, navodi se u saopštenju.
Ističu i da je administrativni aparat znatno uvećan.
-Uz rast zarada koji se desio u prethodnom periodu, a koji nije praćen povećanjem produktivnosti rada, došli smo do paradoksalne situacije da su lična primanja u javnom, veća od primanja u realnom sektoru to jest privredi, koja puni budžet i finansira javni sektor. Naša ukazivanja da se dugoročni održivi rast ne može temeljiti isključivo na podsticanju lične potrošnje, potvrđuje stopa rasta od 2,6 odsto u trećem kvartalu prošle godine koja je najniža kvartalna stopa u proteklih nekoliko godina, precizirali su iz PKCG.
Iz PKCG poručuju da razumiju namjeru Vlade da poboljša životni standard građana, poveća budžetske prihode kako bi se moglo više ulagati u infrastrukturu, što privrednici okupljeni u Komori apsolutno podržavaju.
-Ipak, smatramo da naš dijalog po ovim pitanjima mora da bude intenzivan kako bi izbjegli donošenje odluka koje mogu smanjiti privrednu aktivnost i usporiti privredu kroz otežavanje poslovanja, zaključuje se u saopštenju.
