Унија слободних синдиката Црне Горе предала је доста примједби на нацрт Закона о туризму и угоститељству, којима упозоравају да, уколико спорне норме остану неизмијењене, могу имати озбиљне посљедице, како за туристички сектор, тако и за локалне заједнице и простор.
Циљ је да закон буде праведнији, да штити простор, спријечи злоупотребе и обезбиједи развој туризма од којег ће корист имати запослени, грађани и цијела држава. Указали су на више лоших пракси које нису адекватно ријешене, попут питање гдје се смије обављати туристичка дјелатност, и спорних начина пословања кондо хотела, мјешовитог и интегралног модела, као и на апартманизацију најврједнијих локација.
По важећим законима у стамбеним објектима није дозвољено обављање пословних дјелатности, самим тим ни туристичке, ако се претходно не обави пренамијена, истиче за РТХН члан Извршног одбора Уније Тамара Голиш.
-Указали смо на више питања и лоших пракси које нису адекватно ријешење новим нацртом закона, попут питања гдје се смије обављати туристичка и угоститељска дјелатност. По важећим законима који уређују изградњу објеката и уређење простора, у стамбеним објектима није дозвољено обављање пословних дјелатности, а самим тим ни туристичке, осим ако се објекат или његов дио претходно не пренамијени у пословну намјену. То значи да ако ви желите да саградите или имате хотел, хостел или апартмански блок, прво морате да одрадите пренамјену стамбеног у пословни, па тек онда прибавите одобрење за обављање дјелатности и обављате дјелатност. Једини изузетак у овоме су физичка лица која традиционално и повремено издају свој стан или собу током сезоне. Значи, они дефинитивно обављају туристичку дјелатност у стамбеним просторима, али то је опет неки дио наше традиције који сматрамо да треба задржати. Овакво правило би штитило урбанистички ред, обезбиједило би да објекти имају пуну потребну туристичку инфраструктуру, чували би квалитет живота станара и спријечили нелојалну конкуренцију.
Из Уније су указали и на лошу праксу хотела са кондо-моделом пословања, који се код нас често злоупотребјава.
-Чим се смјештајна јединица прода, она се више заправо не изнајумљује туристима, тако да ми од такве смјештајне јединице сутра немамо приход за буџет, никакву корист нема ни локална заједница јер немамо људе који ће се ту запошљавати и бити дио туристичке услуге. Такође добијамо штетне резултате по питању локалне заједнице, јер постојећа инфраструктура и саобраћања, и електро, и комунална су додатно оптерећене. А такође би истакла да купци таквих смјештајних јединица у кондо моделу пословања заправо имају пореске олакшице, јер плаћају мањи порез него што би плаћали за секундарни стамбени објект. Зато смо тражили да закон јасно пропише правила да једна смјештајна јединица не смије да се прода прије него што цјели објекат не добије званичну категоризацију хотела за 5 звјездица и дозволу за рад по кондо моделу. Такође смо тражили да свака јединица мора остати дио хотела и да се током продаје смјештајних јединица мора у катастру уписати терет да је та смјештајна јединица заправо дио хотела. Тражили смо и да се јасно пропише шта се дешава ако хотел престане да ради – коју намјену и функцију ће даље имати такав објекат. Нажалост нацрт закона ова питања није ријешио, а сматрамо да без прописивања оваквих правила кондо модел пословања постаје само начин да се граде и продају станови под маском туризма.
Голиш истиче и да се на сличан начин злоупотребљава и мјешовити модел пословања, по којем на вриједним туристичким локацијама ничу стамбени копмплекси.
-Мјешовити модел никад није заживио у пракси и није резултат реалних потреба туристичке привреде, јер нико никада у Црној Гори није предао захтјев за одобрење за рад хотела по ово моделу пословања. Умјесто тога, овај модел пословања заправо служи за злоупотребе. Пројектују се и граде огромне стамбене зграде уз мали хотел. На основу назива пројекта, сагласности главног државног архитекте и грађевинске дозволе, већ почиње продаја апартмана и станова, умјесто да се сачека категоризација цјелог објекта и добијање одобрења за рад по овом моделу, који једино заправо омогућава регуларну продају смјештених јединица. У пракси, по ово моделу, станови никад не постану дио хотела, а мали хотел, ако га и заврше, у најболљим случају ради као обичан хотел. Резултат свега овога је да пореске олакшице и субвенције намјењене развоју туризма завршавају, заправо, у станоградњи. Буџет губи приходе, а вриједне туристичке локације се затрпавају стамбеним комплексима. Исти ризици постоје и код интегралног модела и туристичких ризорта, па тражимо да се сва три модела бришу из закона.
Примједбама на нацрт Закона о туризму и угоститељству Унија слободних синдиката Црне Горе је покушала и да заустави „апартманизацију“ обале и најврједнијих локација и простора у Црно Гори.
-Апартманизација је највећа пријетња простору и туризму у Црне Горе, јер умјесто хотела ничу апартмани, а туризам остаје само на папиру. Посебно је проблематичан туристички апартмански блок који у нацрту закона није јасно разликован од апарт-хотела, не зна се ко управља апартманским блоком, ко су власници тих апартмана и како се те јединице користе. Још је апсурдније што се предвиђа да може бити у стамбеној згради. Тражили смо да се без предходне пренамјене у пословну намјену простора не може одобрити рад апартманског блока. Такви блокови морају бити дио правог угоститељског објекта са инфраструктуром, услугама и обавезом да све јединице буду у систему изнајмљивања туристима.
Заједнички циљ свих примједби и сугестија је да се спријече злоупотребе, да се заштити простор, туризам и јавни интерес.
-Без јасних правила, умјесто Црне Горе познате по природним љепотама и квалитетном туризму, добићемо највриједније локације прекривене безличним бетонским структурама, без живота и без прихода, а сматрамо да то не смијемо дозволити, поручила је члан Извршног одбора УСС ЦГ Тамара Голиш.
Јавна расправа о нацрту Закона о туризму и угоститељству је првобитно била планирана до 30. јуна, али је због великог интересовања туристичке привреде и остале заинтересоване јавности продужена до 31. јула.
