Вече посвећено рок музици јужних америчких држава, под називом „Прича о јужњачком року“, у оквиру програма 54. Празника мимозе, одржано је синоћ у бистроу „Белависта“.
Тема овогодишњег издања био је бенд Lynyrd Skynyrd, а о њима, њиховој музици, као и утицају на свјетску рок сцену говорили су познаваоци јужњачког рока, Ненад Витомировић и Давор Чамџић, саопштено је из локалне управе.
На трећем издању овог едукативног програма публика се ближе упознала и са феноменом „јужњачког братства“ – поштовању, осјећајима и релацијама које су бендови и чланови јужњачког рок корпуса имали међу собом, а који се врло често манифестовао учествовањем на музичким пројектима, као и у виду колаборације на сцени онда када је било потребно.
– У другим жанровима се не дешава да без позива екипа долази са краја на крај Америке како би помогли да се заврши одређени пројекат. Како гитаристи и басисти, тако и бубњари. Та блискост, приврженост југу, фамилији и религији, незабиљежена је у другим музичким правцима – казао је Чамџић.
Једна од тема разговора био је и анимозитет између бенда и његовог фронтмена Ронија Ван Занта са музичком рок звијездом Нилом Јангом, који је поријеклом из Канаде и који није дијелио исте вриједности са америчким југом. Јанг је објавио двије пјесме („Southern Man“ и „Алабама“) у којима је оправдано критиковао јужњачки расизам, док је Ван Зант сматрао да се ради о генерализацији. Lynyrd Skynyrd је потом објавио легендарну пјесму „Sweet Home Alabama“, као одговор на Јангове двије пјесме. Неколико седмица након авионске несреће и смрти три члана бенда, међу којима је био и Ван Зант, Јанг је на концерту извео мјештавину нумера „Алабама“ и „Sweet Home Alabama“, којом је одао почаст колегама музичарима и легендама јужњачког рока.
Витомировић је говорио о историјату бенда Lynyrd Skynyrd, њиховим почецима и специфичностима које су обиљежиле музичке каријере чланова бенда, али и о њиховом карактеру и енергији „којом су заразили цијели свијет и на тај начин залужили да буду у Rock&Roll Кући славних“.
Он је истакао и да је ово вече на одређени начин посвећено Мишу Пашети, Драгану Васиљевићу и многим другим морепловцима који су 70их година прошлог вијека у наш град доносили музичке плоче из цијелог свијета, које су за Херцег Нови и рок фанове имале есенцијалну вриједност у промоцији рока америчког југа.
