У ери када се све више говори о сигурности наших домова и зграда у случају природних непогода, питања о томе колико су наше грађевине отпорне на потресе постају све важнија. Проф. др Борис Јеремић, истакнути стручњак за сеизмичко инжењерство и нумеричку симулацију понашања конструкција под потресима, већ годинама проучава како технологија и модерна научна истраживања могу помоћи да наше зграде буду сигурније.
Проф. Јеремић ради на Грађевинском факултету Универзитета Калифорнија у Сједињеним Америчким Државама, на Одјељењу за грађевинарство и заштиту животне средине. Његово истраживање фокусира се на нумеричко моделовање и симулацију понашања конструкција и тла под динамичким оптерећењима, укључујући земљотресе. Аутор је бројних научних радова и предавач на међународним конференцијама, а његова експертиза обухвата и процјену граница предвидивости понашања грађевина и интеракцију тла и структура.
Професор Јеремић, недавно je боравио у Будви поводом међународне конференције ГНП 2026, гдје је на позив Универзитета Црне Горе одржао једно од уводних предавања.
У интервјуу Универзитета Црне Горе, објашњава колико данашње методе могу предвидјети реакцију грађевина у јаким потресима, које су границе тог знања и које заблуде најчешће постоје међу људима када размишљају о сигурности својих домова.
Зашто је важно проучавати понашање тла и грађевина током земљотреса?
Важно је проучавати заједничко понашање тла и грађевине током земљотреса, јер они чине јединствен систем са заједничким динамичким одговором. Анализа саме конструкције без тла даје нереалне резултате. Зато је неопходно посматрати оба дијела система, како код важних објеката, на примјер, нуклеарних електрана и брана, тако и код свих других објеката, зграда и мостова. На тај начин добијамо реалну процјену понашања током земљотреса.
Како савремене технологије и нумеричко моделовање доприносе сигурнијим зградама и мостовима?
Савремена технологија и нумеричко моделовање доприносе сигурности зграда, мостова, електрана и брана, јер омогућавају прецизнију процјену њиховог понашања током земљотреса. На основу тих анализа пројекат се може унаприједити и оптимизовати избором бољих рјешења и материјала, чиме се постиже већа отпорност и безбједност објеката.
Како Ваше научне методе помажу инжењерима који пројектују сигурније зграде и мостове?
Аналитичке методе које развијам са сарадницима омогућавају поузданију и прецизнију анализу зграда, брана, електрана, тунела и мостова, уз смањену потребу за поједностављивањем модела анализе. Тиме инжењери добијају тачније резултате и могу да пројектују ефикасније и сигурније објекте. Основа мог рада је развој метода које обезбјеђују тачну и поуздану анализу различитих конструкција ради њиховог безбједног и оптималног пројектовања.
Која достигнућа из Вашег истраживања би шира публика могла да разумије и цијени?
Јавност најбоље препознаје квалитет пројектовања и градње тек након екстремних оптерећења, попут земљотреса. Објекти са великим оштећењима или урушавањем јасно указују на недостатке у пројектовању и извођењу, док они са минималним оштећењима, који остају функционални потврђују примјену одговарајућих метода. Развој напреднијих аналитичких метода омогућава још ефикасније и сигурније пројектовање и изградњу зграда и других објеката, чиме се додатно смањује ризик и повећава поузданост конструкција.
Може ли технологија данас тачно предвидјети како ће грађевина реаговати у јаком потресу? Гдје су границе тог знања?
Савремена технологија омогућава врло прецизно предвиђање понашања зграда и инфраструктуре током земљотреса. Међутим, кључна ограничења су недостатак поузданих података о карактеристикама тла и неизвјесност у погледу самог земљотреса, јер се процјене заснивају на теорији вјероватноће, која даје вјероватноће, али не и тачна предвиђања.
Дакле, технологија постоји, али су квалитетни теренски и лабораторијски подаци често недовољни, јер се истраживања и испитивања материјала тла и конструкција неријетко занемарују. Ипак, данашње методе омогућавају знатно поузданије процјене понашања него прије неколико деценија.
Које су најчешће заблуде људи када мисле о сигурности својих домова и зграда у случају земљотреса?
Најчешћа заблуда је да је објекат безбједан само зато што је „нов“ или зато што до сада није било јачег земљотреса. Многи вјерују да се озбиљни потреси дешавају ријетко и да се њима то неће догодити, или да је сама чињеница да је зграда „по пропису“ довољна гаранција потпуне сигурности. Такође се често потцјењује утицај тла и квалитет извођења радова. У пракси, већина људи уопште не размишља о безбједности својих домова док се не деси неки лош догађај. Тек након оштећења или рушења постаје јасно колико је конструкција била (не)отпорна. Зато је важно унапријед урадити стручну анализу постојећих објеката и, ако је потребно, спровести санацију или ојачање прије него што дође до земљотреса. Превентивне мјере су технички изводљиве и знатно ефикасније и јефтиније него санација посљедица након катастрофе, закључио је професор Јеремић.
