Радна група за контролу бирачког списка обавила је анализу података у вези са прецизношћу адреса лица уписаних у бирачки списак, при чему је идентификован значајан број грађана са непотпуним адресама пребивалишта.
Законом о територијалној организацији Црне Горе и пратећим подзаконским актима јасно је прописана обавеза свим јединицама локалне самоуправе да одреде називе свих улица, тргова и насеља, као и да изврше нумерацију свих објеката.
Анализом информација које је доставила Заједница општина Црне Горе утврђено је да на нивоу државе чак 241 252 лица има пријављену непотпуну адресу, што значајно отежава тачност и поузданост бирачког списка, наведено је у саопштењу државног секретара у Министарству унутрашњих послова Новице Обрадовића.
Највећи број лица са пријављеном адресом без броја куће или стана евидентиран је у Подгорици, гдје чак 30.178 грађана има непотпуну адресу. Слиједи Бар са 23.715 лица, док је у Никшићу таквих 21.110. У Рожајама је евидентирано 18.981, а у Улцињу 17.622 лица без прецизног броја у адреси.
Значајне бројке биљеже и Беране са 17.751, Бијело Поље са 13.176, те Даниловград гдје је без броја пријављено 12.535 грађана. У општини Тузи број лица са адресом без броја куће или стана износи 11.175, док их је у Будви 9.940. Плав има 8.516, а Котор 7.436 таквих случајева.
У Петњици број износи 6.280, у Тивту 5.691, док Херцег Нови броји 4.526 грађана са непрецизном адресом. У Мојковцу их је 4.598, а Пљевља биљеже 4.894. Колашин има 4.089, док у Гусињу број износи 4.161, а у Андријевици 3.659. На Цетињу је регистровано 2.937 лица са непотпуном адресом, у Жабљаку 2.532, а у новој општини Зета 2.426. У Плужинама број износи 2.078, док је најмање таквих случајева у Шавнику, гдје је евидентирано 1.246 лица са адресом без броја.
У циљу рјешавања овог проблема, Радна група је у међувремену спровела додатне активности у сарадњи са Заједницом општина и Министарством јавне управе, имајући у виду да више од 200.000 грађана у регистрима пребивалишта има непознату или непотпуну адресу.
Кроз спроведене провјере утврђено је да је улога Министарства унутрашњих послова техничке природе и односи се на унос података, док су локалне самоуправе искључиво надлежне за доношење одлука о називима улица и нумерацији објеката. Истовремено, констатовано је да значајан број општина није у потпуности испунио ове законске обавезе.
Министарство јавне управе је, као надзорни орган, покретало прекршајне поступкепротив локалних самоуправа, међутим ти поступци нијесу дали очекиване резултате, собзиром на то да важећи законски оквир не препознаје јасно одговорно лице које би сносило одговорност за непоступање.
У циљу превазилажења ових ограничења, у току је разматрање Предлога новог Закона о локалној самоуправи од стране Министарства јавне управе, којим би се прецизније дефинисала одговорност и унаприједило спровођење законских обавеза на локалном нивоу.
Сви наведени подаци указују на постојање системског проблема и потврђују да неиспуњавање обавеза од стране локалних самоуправа директно утиче на тачност и ажурност званичних регистара, укључујући и бирачки списак.
Позивам све јединице локалне самоуправе да без даљег одлагања приступе потпуном спровођењу својих законских обавеза, прецизније да одреде називе свих улица, тргова и насеља, као и да изврше нумерацију свих објеката, имајући у виду да тачност евиденција о пребивалишту, а самим тим и поузданост бирачког списка, у значајној мјери зависе управо од њиховог поступања, наведено је у саопштењу.
