У манастиру Стањевић, надомак Будве, синоћ је у присуству бројних црквених великодостојника и званичника из јавног и друштвеног живота, а у оквиру манифестације “Дани Митрополита Амфилохија Радовића” и обиљежавања годишњице од упокојења, представљено идејно рјешење његове завјетне библиотеке и духовно просвјетног центра. Скупу су између осталих присуствовали министар Александар Стијовић, предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић и министар савјетник у Амбасади Републике Србије у Подгорици, Мићо Роговић.
У легату би према плану и идејном рјешењу пројекта који је благословио Митрополит Јоаникије требало да буде сабрано око 25 хиљада наслова, међу којима су и публикације и наслови из богатог стваралаштва блаженопочившег Митрополита Амфилохија али и дјела других аутора које је он годинама прикупљао.
Финансирање пројекта требало би да дјелимично подрже општине, Будва, Тиват, Котор и Херцег Нови у складу са својим могућностима.
Скуп је пригодном бесједом отворио Митрополит Јоаникије и навео да је „блаженопочивши Митополит био човјек књиге, молитве, труда, рада и стварања све службе Божије због чега смо дужни да његово богато насљеђе чувамо“.
-По Митрополитовом завјештању а уз велику подршку игумана Јефрема и обновитеља ове светиње испуњавамо његову жељу да се библиотека овдје похрани. Планирано је да се овдје уједно оснује и научно истраживачки центар који ће бити везан за његову библиотеку и за овај свети манастир, чиме ће уствари бити заокуружена његова потпуна обнова, казао је Митрополит Јоаникије.
Он је подсјетио да је манастрир Стањевић познат по Петровићима, људима књиге, слова и духа Божијег, као мјесто у којем су написане посланице и велика дјела.
-Оснивањем ове библиотеке у први план ставља се духовни значај манастира Стањевић а за реализацију пројекта требаће велика подршка свих добронамјерних људи, а прије свега представника општинских власти у Будви, Котору, Тивту и Херцег Новом, закључио је митрополит Јоаникије.
Својим присуством вече је увеличао и славни српски пјесник Матија Бећковић, дугогодишњи пријатељ и племеник блаженопочившег митрополита Амфилохија. Он је казао да манастир Стањевић “није без неке изабран да буде мјесто у ком ће бити похрањена његова библиотека”.
-Ко је то више заслужио него манастир чији је ктитор био пјесник “Слова љубве”, деспот Стефан Лазаревић. На оближњем брду Ђурђевац, Ђурађ Црнојевић је подигао утврду Светом Ђорђу а Стањевићи су били резиденција митрополита Петровића и престоница Црне Горе, тако да није случајно што је митрополит Амфилохије са игуманом Димитријем, монахом Јефремом и осталом братијом обнављао светињу и припремао је за нешто велико. То значи да се не претули свијећа која је овдје горјела вјековима, и не прекине традиција као ланац који не окива, него љепоту чува, а манастир остане оно што је вјековима био – духовна тврђава Српске православне цркве”, казао је Бећковић подсјећајући на велики историјски значај светиње у којој су својевремено боравили и Вук Караџић и Доситеј Обрадовић.
Данас је Митрополија црногорско приморска, коју је по ријечима Бећковића митрополит Амфилохије „из гроба подигао“, једна, једина, универзална, вишенационална институција у Црној Гори чији су духовници Христови војници исте вјере а различитих нација.
Отац Павле Кондић, доктор црквене историје и сабрат манастира Стањевић коме је блаженопочивши Митрополит Амфилохије повјерио бригу о својим рукописима, необјављеним и објављеним списима и књижевним дјелима из његове библиотеке казао је да су те књиге свједоци духовног, менталног и интелектуалног профила нашег владике.
-Свједок сам да током година које сам као монах провео поред њега, на путовањима у својим коферима није носио ништа осим архијерејске одежде и књига које су завјештане овдје. У тој богатој заоставштни од око 25 хиљада наслова су књиге на свим свјетским језицима које ће формирањем библиотеке и духовно просвјетног центра бити опште духовно благо свих нас, казао је Кондић.
Он је подсјетио на чињеницу да су бројни рукописи и дјела уништени током бројних страдања и ратова који су се водили на овим просторима и да почевши од Хиландарске, Студеничке и Жичке библиотеке имамо само неке мучне трагове средњевјековних рукописа.
-Захвалан сам јер нас је запало да књжевни фундус библиотеке Митрополита Амфилохија начинимо општим благом српскога народа, поручио је отац Павле.
Идејни пројекат и уређење Задужбине Митрополита Амфилохија, библиотеке и духовног центра осмислили су архитекте Станко и Дејана Ловрић.
Након бесједа уприличен је и културни програм у ком су учествовали млади гуслар из Никшића Никола Калезић, драмски умјетник Симо Требјешанин и појци хора манастира Стањевић.
Извор: Митрополија црногорско – приморска
