Изузетним књижевним програмом, представљањем научних монографија „Писац и прича – стваралачка биографија Иве Андрића“ ауторке Жанете Ђукић Перишић и „Агон и Меланхолија – Живот и дело Милоша Црњанског“ ауторке Горане Раичевић, започела је нова програмска сезона у кући нашег нобеловца. Учествовала је и Бора Бабић која је основала издавачку кућу Академска књига, а дјелима која су промовисана, на најбољи начин је посвједочила циљ њене издавачке куће – објављивање капиталних дјела. Кроз казивања о двојици највећих српских и југословенских писаца публику је водио књижевник Вуле Журић.
– Никада овдје заједно нису сједали Андрић и Црњански, а могло је то да се деси у вријеме након што је Андрић добио Нобелову награду а Црњански се вратио из Лондона, рекао је Журић на почетку програма а услиједила је и опаска Жанете Ђукић Перишић да смо ипак у врту Андрићеве куће као „окружени његовим духом“.
Одговарајући на питање како је настајала књига, Жанета Ђукић Перишић је објаснила да је слиједила своју жељу да „запише Андрићеве животне, биографске знакове поред пута“ упркос томе што је писац читавог живота истицао да читаоца не треба да интересује пишчев живот јер он треба да говори „својим дјелом“.
– Жељела сам да покажем како живот и биографија утичу на стварање умјетничког текста, како се животне чињенице трансформишу и из сфере живота заправо се транспонују у умјетничко дјело. Ја не знам колико би Андрић волио ову књигу јер он никада није желио да о себи оставља превише „трагова“, коментарисала је Ђукић Перишић и додала да се трудила да књигу напише објективно, професионално и тачно.
У томе је без сумње успјела па након њеног вишегодишњег истраживања препознају и читаоци нове везе између Андрићеве умјетности и живота, везе које су бациле ново свјетло на дјелове његове биографије али и откриле скривена значења његове литературе.
На исто питање о томе како је настајала књига одговорила је и Горана Раичевић нагласивши да када желите да напишете овакву књигу, морате да знате све, што значи да није довољно само прочитати цјелокупна дјела једног аутора и оно што је о томе раније писано, већ треба познавати историјске и политичке околности, доћи до цјелокупне доступне преписке, ишчитати мемоарске књиге његових савременика, а онда и наслутити онај скривени, дубински слој пишчеве личности, рекла је Раичевић.
У том свјетлу је коментарисала и пријатељство Андрића и Црњанског које је живот одвео на двије различите стране али о томе да јесу били пријатељи свједочи њихова преписка из које је сачуван само дио који је Црњански писао Андрићу, али се из неких других Андрићевих писама види да је цијенио Црњанског и његово мишљење. У том односу није било суревњивости нити зависти, они се никада нису посвађали, а Андрић је рецимо посјетио Црњанског у његовом лондонском периоду што је била прилична храброст, испричала је Раичевић.
Раичевић је говорећи о том цјеложивотном пријатељству подсјетила и да су и Андрић и Црњански били Југословени.
-Андрићева опсесивна тема је била Босна, Црњански је рођен као Србин у јужној Угарској али то што су рођени у туђој држави учинило је да дочекају стварање словенске државе као државе која је много боља од оне у којој су живјели, оцијенила је Раичевић.
Животне приче Андрића и Црњанског баш као и њихова дјела свједоче између осталог о најзначајнијим догађајима 20. вијека, својеврсна су културна и политичка историја Југославије, у њима се читају осим приватног живота двојице великих књижевника и њихове политичке биографије, анализе њихових идеја и али и осјећајност њиховог стваралаштва. Све то обједињено међу корице говори и о нама самима, па и о томе колико је тачна порука Црњанског да ће „живот увек бити нешто више од литературе“.
Једна од порука Боре Бабић била је да „само градови који улажу у културу имају будућност“.
Уз захвалност Општини за организацију овог програма она је оцијенила да и Херцег Нови вјероватно не би трајао и не би постојао овакав какав јесте „да није било кроз историју његових визионара“.
– Тешка су времена, култура је увек на маргини и тешко је пронаћи политичке елите које су спремне да одвоје новац за културу, а култура не може без новца, устврдила је Бабић па потом објаснила да је још када је основала издавачку кућу Академска књига, 2006. године када су нестајали велики државни издавачи, имала жељу да објављује најбоље стране, актуелне ауторе али истовремено и најбоље домаће ауторе из различитих области науке.
Колико је у томе успјела можда најбоље илуструју двије промовисане књиге без којих се сигурно више не може писати ни о Андрићу нити о Црњанском и које ће у наредном периоду бити преведене и на енглески језик.
Међу љубитељима књижевности, у публици су били предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало и аутор поставке у кући Ива Андрића, Владимир Рогановић. Организацију програма „Андрић-Црњански: Судбине и коментари“ потписује општински Секретаријат за културу и образовање.
