Књига нашег суграђанина Момира Мићуновића “О игри која живот значи” у издању ЈУК Херцег Фест, представљена је синоћ у дворани “Парк”, у оквиру циклуса “Новски талас”.
Књига доноси причу о алтернативном позоришту – Театар “Оверлоадед сцене”,који су основали млади, талентовани људи из Херцег Новог 1986. године, који је дио културне историје нашег града.
Момир Мићуновић је идејни творац Театар “Оверлоадед сцене” и ова књига је једна врста показатеља младим, будућим генерацијама на који начин се може организовати позориште.
-Књига може послужити као едукативно штиво, али има и ширу, поливалентну примјену. Првенствено је омаж људима који су годинама подржавали позоришни живот у Херцег Новом, а многи од њих, нажалост, више нису међу нама. Овим издањем настојао сам да се тај допринос не заборави, јер је наша дужност да сачувамо сјећање на њих. Књига говори о онима који су били иза сцене, често невидљиви јавности, али кључни у реализацији представа – глумцима, сарадницима, људима који су обезбјеђивали простор, финансије и логистику. То су људи из Херцег Новог, али и они који живе у Београду, Сарајеву, Амстердаму… а мало ко зна да су и они помагали. Правили смо херцегновско позориште „Оверлоадед“ уз подршку врсних умјетника – драматурга, сценариста, редитеља. Чули сте вечерас Предрага Поцрњу, Миодрага и Пјера Жалицу, чији син Нино живи у Амстердаму и такође се бави драматургијом. Ту је и Небојша Кујунџић, некадашњи декан на Принц универзитету у Канади, породица Пинци и многи други. Њихова имена су у књизи и свако ко је узме у руке, видјеће ко је све учествовао. Некада није било буџета као данас. Општина, секретаријати за културу, сви су нам излазили у сусрет. Људи попут Божидара Шуберића, који је увијек био на страни културе, обезбјеђивали су простор. Нови је некада живио пуним плућима када је умјетност у питању. Туристички савез је организовао фантастичне програме, доводио велике европске и свјетске опере. Ово је књига о том времену и тим људима, каже Мићуновић.
Занимљива је и прича како је Театар “Оверлоадед сцена” добио име.
– У једном моменту када се позориште требало правити, моја другарица Весна Лабовић и мој друг Владо Сарафиновски који више није међу нама, у неком периоду док смо стварали обично би ишли заједно и дружили се и ишли смо у Хотел Плажу на видиковац, ушли у лифт и њих двоје су погледали и Владо је рекао види овдје пише “Оверлоадед,, – преоптерећено 450 килограма, хајде да се зовемо тако. Онда смо то прославили и тако је настало позориште. Општинари нису знали, јер стране ријечи су биле врло упитне у то вријеме, јер је било шкакљиво вријеме, каже Мићуновић.
О овом позоришту није сачуван ни један једини запис, ни документ. Захваљујући Момиру Мићуновићу, идејном покретачу и режисеру Театра“Оверлоадед сцене”, уз помоћ његове архиве и сјећања, овај дио културне историје је сачуван од заборава.
-Све фотографије у књизи су у суштини мој ауторски рад – биљежио сам представе и пробе. Жао ми је што видео-материјал није сачуван, размагнетисао се, а садржао је заиста вриједне моменте. Сачували смо бар сонг за почетак и крај представе у којој су Саша и Ненад Ристић плесали. Играли су два пацијента у болници, један с вишком, други с мањком шећера, који, у досади и апсурду, траже излаз из безизлаза. Та представа осликавала је ширу друштвену ситуацију. Текст је написао Оливер Стојановић, отац Горчина Стојановића. Жао ми је што није ушао у књигу као цјелина – нисмо успјели да ријешимо питање ауторских права с насљедницима Горчина и Здравка Остојића. Да јесмо, читаоци би добили комплетнију слику. Ти људи који су играли у представама имали су изузетан таленат и квалитет. Било је важно сачувати сјећање на њихов рад. Првобитна идеја била је да напишем краћи текст о сценском приступу, али када сам почео да пишем, једне ноћи, друге ноћи, умјесто текста настала је цјела књига. Налазио сам документа, печате и обрасце којима смо добијали дозволе од локалне управе за рад. Није било лако. Сами смо правили лутке за дјечије представе и костиме, али смо имали подршку. Људи су помагали с ентузијазмом, без притужби. То је било једно лијепо вријеме и вјерујем да не смије пасти у заборав, рекао је Мићуновић.
Књига је објављена уз финансијску подршку Општине Херцег Нови, путем конкурса за суфинансирање пројеката за издавачку дјелатност Секретаријата за културу и образовање.
О књизи је говорио један од рецензената, драмски писац Стеван Копривица, који сматра да је Момир Мићуновић побуњеник због начина на који је у то вријеме организовао позориште.
-Момо Мићуновић је човјек побуњеник, ма колико то вама не изгледало. У једној средини која је имала једно танко позоришно искуство, он се усудио да театрализује и драматизује Кишов превод нечега што није писано првенствено за театар, него је био литерарни оглед. То су духовити карактери, духовите визуре и нешто што измиче конвенцијама позоришта на која смо навикли, нема чврсто испричану причу, нема развој карактера, него једноставно низ досјетки и нешто што би данас личило на стенд уп. То је било јако храбро радити, нарочито са глумцима који нису у свом искуству имали такву врсту позоришта. Момир је имао петље, имао храбрости, имао поетичких аргумената да се бави тиме, рекао је Копривица.
Момир Мићуновић је студирао на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је дипломирао на сценским умјетностима на теми “Глума у раним Шекспировим комедијама”. Био је ангажован на великом броју ТВ и драмских пројеката у Телевизији Сарајево, Позоришту “Глобус” и “Камерном театру 55” из Сарајева и КИЦ-у Филозофског факултета у Сарајеву. Један је од оснивача “Херцегновског позоришта” и Театра“Оверлоадед сцене” из Херцег Новог. Бави се писањем и сликањем. Радови су му објављивани у научним часописима у земљи и иностранству. Имао је неколико самосталних и колективних ликовних изложби у иностранству и Црној Гори.
