Први црногорски часопис за фантастику који окупља значајан број стваралаца који се баве овом облашћу не само у домену теорије, већ и на пољу креативног стварања “Атханатик” др Маријане Терић представљен је синоћ Херцегновљанима и гостима у Кући нобеловца Ива Андрића.
Књижевник Мираш Мартиновић каже да се др Маријана Терић, књижевница и истраживач у области фантастичке прозе црногорске и југословенске књижевности одважила на заиста значајан корак и основала Атханатик, први црногорски часопис који окупља значајан број стваралаца из ове области у домену теорије, као и на пољу креативнот стварања. Он је, представљајући часопис, објаснио да атханатик значи бесмртност, односно нешто што има посебну димензију.
-Ријеч је о часопису који се први пут појављује у Црној Гори, иако је било писаца који се баве том тематиком. Маријана се одважила на тај заиста значајан корак. Кренула је од идеје, али је ту идеју преточила у стварност и направила часопис са групом људи, односно, са својим тимом направила озбиљан часопис који је одмах био догађај у култури Црне Горе и региона. Направила је нешто што је уистину копча која је спојила земље овог региона. Изашла су два двоброја овог часописа и они су у правом смислу антологијски, по концепцији, како је часопис замишљен, по садржајима који су у часопису објављени, који су разноврсни, осим литературе и литерарних остварења која су претежно објављјена и доминирају, ту су и друге умјетности: филмска, стрип, сликарство, то је часопис у правом смислу мултидисциплинаран, каже Мартиновић.
Осим духовног окупљања писаца који његују различите облике фантастике, часопис представља значајан допринос теоријском промишљању жанра, али и допринос међународној афирмацији црногорске књижевности и умјетности из области овог веома значајног феномена у свијету. Црногорска фантастика јесте феномен који заврјеђује идентификацију на мапи свјетске књижевности.
Главна уредница часописа за књижевност и умјетност у Црној Гори, Маријана Терић каже да је њена магистарска теза била је посвећена фантастичкој књижевности и инспирисана стваралаштвом Милорада Павића. Кренула је да изучава овај вид литературе и постала прва докторка фантастичке литературе у Црној Гори и у часопису окупила велики број стваралаца који се баве сличном тематиком.
-Није било тешко одабрати ове ствараоце. Већ десет година се бавим изучавањем фантастичке литературе и у току истраживања заиста сам прочитала несагледиву литературу и на тај начин пронашла теоретичаре књижевности и ауторе и имала прилику са некима од њих да се упознам, а од велике помоћи је био и мој ментор проф. др Сава Дамјанов који ми је давао многе смјернице и који ме је и повезао са многим теоретичарима. Све је текло спонтано и лако сам долазила и до аутора и до радова. Кад имате добру идеју заиста није проблем да остварите конекцију ове врсте, каже Терић.
Много великих књижевних имена се бавило фантастиком, између осталог и Иво Андрић у чијој је кући организовано представљање часописа „Атханатик“ .
-Ја сам вечерас у кући Ива Андрића, а истражујући који се аутори са наших простора баве фантастичком књижевношћу, дошла сам и до приче „Јечлена жена које нема“ и пронашла неке критичке осврте гдје су неки критичари препознали у дјелу Ива Андрића управо те елементе фантастичке књижевности, а једна од прича је управо „Јелена жена које нема“ и она није једина прича Ива Андрића која нагиње ка овом жанру, али треба оставити то неким другим истраживачима и подстаћи их да се баве тематиком фантастике да на тај начин откривају наше нове ствараоце, наводи Терић.
Маријана Терић је доктор друштвено-хуманистичких наука Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и први доктор из области фантастичке књижевности у Црној Гори. Основне академске, специјалистичке и магистарске студије завршила је на Филозофском факултету у Никшићу. Она сматра да је фантастика друга страна реалности и човјек не смије да престане да машта.
-То је наш простор, ја често волим да се измјестим из ове реалности и заиста ми је потребан свијет који ћу сама креирати у коме ћу да се осјећам слободно, јер фантастика је за мене слобода. То су моји снови, то је мој живот и сматрам да је фантастика саставни дио сваког човјека. Читав свијет почива на фантастици, јер је фантастика оно друго лице стварности које ми не видимо, тако да морам сугерисати свима да врло често допусте себи да се упусте у та небеска пространства, да лутају у тим чаролијама и помажу себи да се сналазе у овом свијету који, рекла бих, некад зна бити веома суров, каже Терић.
Часопис отвара врата фантастичним догађајима и створењима из класичне митологије, народних предања, бајке, епа, води читаоца у мистичне предјеле и чудесне свјетове и открива му просторе слободе и бескрајни свемир маште.
