Министарство здравља представило је данас Нацрт Националне стратегије развоја дигиталног здравља 2024-2028, са Нацртом акционог плана за 2024-2025. Годину, који се тренутно налази на јавној расправи, саопштено је из овог ресора.
Документ предвиђа низ мјера и иницијатива које ће црногорски здравствени систем учинити модернијим, ефикаснијим и доступнијим грађанину“, казао је министар здравља др Војислав Шимун на представљању медијима овог стратешког документа.
Подсјећајући да је један од главних приоритета Владе „дигитална трансформација” Црне Горе, са фокусом на побољшање животних услова свих грађана, министар Шимун је истакао да је овом Стратегијом, између осталог, подржана је и реформа примарне здравствене заштите и да ће кроз увођење савременог интегрисаног информационог система, омогућити бољу приступачност и побољшање квалитета здравствених услуга и смањење административних оптерећења изабраним љекарима.
– Поред тога, у сфери фармације, Стратегија предвиђа рационализацију и контролу потрошње лијекова, с обзиром да је један од кључних циљева Владе осигурање стабилног и приступачног система здравствене заштите за све грађане. Ове мјере ће омогућити да, кроз боље праћење потрошње, обезбиједимо ефикасније планирање и обезбјеђење есенцијалних љекова и смањење могућности несташица – навео је министар здравља.
Поред тога, према његовим ријечима, стратегија препознаје значај здравствених радника као темеља нашег система здравља, па је континуирано усавршавање здравствених радника, као најврједнијег ресусрса, такође постављено као приоритет.
– Посебан акценат стављен је на увођење напредних технологија, као што су телемедицина, мЗдравље и примјена вјештачке интелигенције. Ове технологије ће омогућити да здравствена заштита постане доступнија и ефикаснија, нарочито у удаљеним и мање доступним дијеловима Црне Горе. Поред тога, Стратегија се фокусира на јачање система прикупљања, чувања, обраде и коришћења података у здравствене сврхе. Овај сегмент је кључан за доношење политика заснованих на доказима, што је од пресудне важности за изградњу модерног и одговорног здравственог система – појаснио је министар Шимун.
Државни секретар у Министарству здравља Александар Секулић рекао је да дигитализација здравства доноси низ могућности, али и изазова и да је циљ Стратегије да, уз пажљиво планирање и имплементацију, створи темеље за бољу здравствену заштиту, али и да одговори на низ проблема који су препознати у претходном периоду.
– Нова стратегија препознаје ове изазове и нуди конкретна рјешења кроз шест кључних области. Прва област фокусира се на прикупљање, чување и размјену података, друга се бави унапређењем постојећих информационих система и е-услуга, док трећа област обухвата примјену савремених технологија, као што су телемедицина, мобилно здравље и вјештачка интелигенција – навео је Секулић.
Четврта област, како је казао, односи се на јачање капацитета за спровођење и коришћење дигиталних здравствених политика, док пета област истиче важност дигитализације као подршке научно-истраживачкој дјелатности, а последња шеста област бави се стандардима и циљном архитектуром за размјену података.
– Као кровни орган, Министарство здравља има кључну улогу у спровођењу ове стратегије, али успјех дигитализације здравства зависи од високог нивоа сарадње између свих субјеката, што укључује државне органе, цивилни сектор, приватни сектор, универзитете и међународне партнере – поручио је Секулић, наводећи да је у припреми Нацрта Стратегије, поред јавних установа и институција у области здравства и јавног сектора, Министарства финансија и Министарства јавне управе, био укључен и приватни сектрор, представници удружења љекара приватне праксе, партнерских ИТ компанија и Универзитета Црне Горе.
Говорећи о изазовима са којима се сусријеће здравствени систем, генерална директорица за дигитално здравље Драгана Јаниновић је навела недостатак адекватно структуираних података, недовољну размјену података између различитих дијелова здравственог система, застарјелост актуелних система, што често доводи до „шетања пацијната“ између различитих установа, трошење времена љекара на административне послове, недовољну контролу и доношење политика и одлука на бази непотпуних податаке. Према њеним ријечима систем се суочава и са мањком едукованих кадрова по питању дигитализације, како по питању стручног ИТ кадра, тако и по питању знања медицинског кадра у погледу коришћења дигиталних система.
– Наш задатак је да обезбиједимо систем који ће ефикасно рјешавати актуелне проблеме грађана, скратити пут до љекара, а истовремено бити отворен за иновативна рјешења и у складу са савременим технологијама. Примјена савремених технологија, као што су вјештачка интелигенција, телемедицина и мЗдравље у медицини, најбрже су растуће области дигитализације и роботике на свјетском нивоу. Први кораци које предузимамо односе се на успостављање нове ИТ архитектуре која ће моћи да подржи све постојеће процесе и системе, омогући развој нових система и интегрише савремена рјешења – навела је она.
Један од кључних пројеката је развој електронског здравственог картона (ЕЗК), који ће објединити све здравствене податке пацијената, укључујући услуге приватних здравствених установа, и омогућити потпуну размјену података унутар здравственог система, у складу са ЕУ стандардима и пуном заштитом права приступа подацима.
– Такође, истакла бих и развој Track and Trace система, који има за циљ праћење тока лијека од уласка у Црну Гору до крајњег корисника. Овај систем има за циљ да успостави контролу набавке, дистрибуције, складистења, преписивања и потрошње лијекова. Паралелно са овим захтјевним пројекатима, који ће представљати основ модерног интегралног информационог здравственог система, у сарадњи са Клиничким центром Црне Горе и три опште болнице већ спроводимо пилот пројекат телемедицине – истакла је Јаниновић.
Она је иноформнисала да Министарство активно ради на стварању оквира за ефикасно секундарно кориштење података, првенствено у циљу подршке стартаповима, научно-иновационој дјелатности и развоју система за доношење одлука заснованих на подацима.
