У препуној просторији Мјесне заједнице Крушевице данас је промовисана књига „Крушевички биографско-родословни лексикон“, коју је приредио публициста проф. др Милан Р. Милановић.
Завичај није само простор одакле долазимо, већ мјесто на ком знамо да нам је и душа. А душа проф.др Милана Милановића, који се још као младић запутио из Крушевица на школовање у Београд, станује у родној груди ушушканој у залеђу Херцег Новог. С годинама су везе са завичајем бивале све јаче па тако и жеља да се забиљежи “Крушевички биографско-родословни лексикон”, како је речено на данашњој промоцији – капитално дјело које доноси више од 3 650 биографија и родослова из села Крушевице и околине.
„Мада се гнијездо свијало и у другим мјестима и градовима, знам да је баш овдје завичај овдје“, казала је новинарка Витка Вујновић, поријеклом са Крушевица, истакавши дуготрајан и мукотрпан рада приређивача.
-Овакве лексиконе приређују најчешће историчари, академске и културне институције, историјски архиви и музеји, факултети или тимови аутора. Много рјеђе на то се осмјеле појединци, који онда морају бити и истраживачи и, изнад свега, ентузијасти. Милан Милановић је један од тих ријетких, казала је Вујновић, поздравивши братства: Вавиће, Дабовиће, Живковиће, Лијановиће, Милановиће, Милошевиће, Муришиће, Новаковиће, своје Павловиће, затим Прњате, Радовиће, Томашевиће, Ћеклиће и Ћировиће.
Ово обимно дјело плод је вишегодишњег истраживања које је Милановић објединио у Лексикон, а помоћ и немјерљив допринос у прикупљању података дали су многи мјештани. Члан редакционог одбора и сарадник на припреми лексикона Жељко Вавић подсјетио је на ријечи рецензента, такође угледног Крушевичана, проф.др Слободана Павловића.
-Рукопис лексикона, поред предговора, индекса односно списка лица, извора и литературе и биљежака о уређивачу, садржи двије веће цјелине: биографско-родословске одреднице разврстане по крушевичким братствима, и прилоге. Лексиконом је обухваћено 14 братстава поређаних по азбучном реду. Већ је детаљно разрађеним садржајем сасвим јасно дефинисан биографско-родословски приступ опису становништва Крушевица које је за село везано рођењем или поријеклом. Циљ аутора био је формирање опсежне биографске збирке мноштва особа, а на основу критичке анализе доступних историјских извора почевши од млетачког пописног катастра из 1690. године, као најстаријег познатог пописа који препознаје породична презимена, па у том смислу и братственичке односе. Преко матичних записа рођених, крштених, вјенчаних при цркви Светог Николе у Крушевицама, Домовника са списком домаћинстава укључујући имена и датуме рођења њихових чланова 1948-1952, епитафа на надгробним споменицима, усмених породичних предања до књига и монографија о Крушевицама и околини, свака биографска одредница конципирана је као карика уланчана у шири породични, братственички, социјални и историјски конктекст преко основних личних података.
Члан редакционог одбора и сарадник на припреми лексикона Милорад Муришић је поручио да је ова јединствена и аутентична књига споменик прецима и основица потомцима да се лакше снађу и повежу све родбинске конце.
-Доста је тога лијепо описано у предговору и надахнутим рецензијама, а посебно указујем на прилоге књиге, што је необично, о учитељима, жандарима, свештеницима, шумарима, оружницима и слично. Ја сам искороистио радну верзију да провјерим податке из породичног стабла мога братства који је мој покојни отац урадио и саставио у периоду од 1977. до 1989. године, и све се поклопило без грешке, иако је то урађено у времену без помоћи савремених средстава комуникације, на основу података из матичних регистара, сјећања старијих људи и дописивања. Овим лексиконом је упућен изазов другим селима или мјесним заједницама да слично ураде, тамо гдје то није урађено, поручио је Муришић.
Приређивач лексикона проф.др Милан Милановић подсјетио је да је прикупљање грађе и рад на књизи трајао скоро четири године. Сада је пред читаоцима дјело које сублимира сјећања и записе из прошлости и садашњости мјеста у залеђу Херцег Новог које је дало велики број угледних и успјешних људи у различитим областима.
-Наравно, нема књиге без мане, па ни ова није идеална. У том смислу има много ситних грешака и поропустра, али оно што је важно је да су се потпуно подударили подаци који су сачувани у предању и они које смо ми могли да консултујемо у писаним документима. Поред осталих резултата које смо ми успјели да сложимо у овај лексикон, на крају су прилози који су заправо резултати нашег заједеничког рада. Ту су, рецимо спискови Солунских добровољаца, ту су кратке биографије учитеља који су службовали у Крушевицама, ту су и спискови оних извањаца чија су дјеца рођена у Крушевицама. Поред осталог, ми смо дошли до једеног списка о 23 доктора наука поријеклом из Крушевица, а још по женској линији, дакле од ћерки крушевичких домаћина, имамо девет доктора наука; мало ли је? – поручио је Милановић, истакавши да је књига заједничко дјело преко 200 сарадника.
Свака крушевичка породица имала је бар једног представника који је присуствовао промоцији књиге “Крушевички биографско – родословни лексикон”, која је штампана у 300 примјерака, а њено објављивање је финансирала је Општина Херцег Нови.
Окупљене је на почетку поздравио предсједник МЗ Крушевице Жељко Томашевић, а Херцегновска пјевачка група “Карађорђе” је извела пјесму из прве пјесмарице о Крушевицама из 1930. године.
