Црногорска и херцегновска премијера позоришне представе „Кнегиња”, по тексту Јелене Кајго, у извођењу двоје Новљана у насловним улогама – Милицe Лучић и Дејана Ђоновића одиграна је синоћ у Дворани Парк. Представа је уједно била и дипломска представа младе и талентоване Новљанке на Факултету драмских умјетности у Београду, која се придружује плејади глумаца, филмских и позоришних стваралаца који су поникли у нашем граду.
Ксенија је била жена која је била испред свог времена, прва жена која је возила аутомобил на Балкану, прва која је препознала умјетност фотографије и својим посебним сензибилитетом и талентом оставила у завјештање Црној Гори импресивну умјетничку збирку.
Како је казала Милица Лучић, у кнегињи Ксенији је пронашла инспирацију, јер је била заштитник свог оца.
-Одлучила је да остане уз њега, а не да живи дворски живот, јер не би могла да испуни своје циљеве. Иако их није до краја испунила, мислим да је живјела срећно и да је осјетила слободу, рекла је Лучић.
Како истиче, изузетно је задовољство први пут одиграти представу у граду из којег потиче.
-Припрема је почела у марту у Херцег Новом, морам истаћи да ми је Дејан Ђоновић изашао у сусрет јер јако је тешко наћи глумца одавде а поготово да изгледа као краљ Никола. Подржао ме је као младу глумицу која тек улази у овај посао и чува ми леђа као ја краљу Николи. Много могу да научим од њега, истакла је Лучић.
Према ријечима глумца Дејана Ђоновића, када тумачимо историјске ликове које нисмо лично познавали не треба да се трудимо да личимо на њих, јер се умјетност бави оним како је могло бити.
-Овдје је основа однос оца и ћерке односно ћерке и оца. Прича о вјерности, о етичкој вертикали, нечега што све мање има, а то је оно што је актуелно, тако да се нисмо бавили историјским ликовима, већ односом двоје људи који су у родбинској вези, који су доживјели трагедију, егзил, далеко од свог дома, тамо су остали и преминули усамљени. Испратили смо три временска периода, Ксенију кад је била дјете, затим кад је била пред удају, до самог боравка у Француској, када су доживјели егзил и били упућени једни на друге, и вјечну патњу када ће и да ли ће се вратити у Црну Гору, објаснио је Ђоновић.
Лијепо је радити са Милицом, и дивно је кад имате младог глумца који завршава студије на одличној академији у Београду и надате се да ће једног дана заиграти у свом позоришту у Херцег Новом, у жељи да оно настане и опстане.
-Милица је јако пожртвована, видјели сте пуну салу, требало је и поред глумачких задатака направити једну дивну рекламу за представу. Пресрећан сам видим и Милица је задовољна, такође и публика и надамо се да ће представа имати дуг живот, истакао је Ђоновић.
Подршку су пружили и Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови и Туристичка организација Херцег Нови.
