Након сјајног извођења представе „Ивица и Марица“, трупа Позоришта младих из Новог Сада одушевила је новске малишане још једним комадом, а ријеч је о адаптацији „Црвенкапе“, по тексту и у режији Саше Латиновића, која је одиграна синоћ у оквиру ХАПСића.
Текст је, у односу на оригинални браће Грим, циљано измјењен, па Црвенкапа самоиницијативно, како би помогла мајци, одлази код баке. У шуми почињу авантуре са Зеканом Зверканом, Славујем, Јежицом, шумаром и озлоглашеним Вуком, а централни мотив заправо је пријатељство. Комад обилује дивним пјесмама и музком.
Редитељ Саша Латиновић открива да је циљ био да прича истакне да се добро добрим враћа, али и да су људи колективна бића, која воле пријатељство и да је тешко живјети без искрених пријатеља, због чега је веома важно најмлађима причати добе приче.
– Дјеца се стално развијају и напредују, и морате бити некако у току. Морате наћи начин како да им причате причу, и ако то успјете, онда имате најбољег савезника, односно имате још једног колективног глумца на сцени, јер они су ту да подрже, да свог хероја бодре, да га упозоравају ако постоји нека опасност од нечега, да аплаудирају, вичу, вриште, све што треба, све што им тражите, они су спремни да учествују, само ако сте искрени у томе што радите и ако их увучете у причу – наводи он.
Латиновић открива да му је у раду на овом комаду најтеже било скратити текст, посебно јер је ријеч о његовом првом за луткарску представу.
– Могло се ту још малчице украсти од текста на рачун пјесме и игре. Иначе, имамо дивну музику, имамо дивне сонгове, глумци дивно то анимирају, они су јако шармантни и весели, и мислим да је заправо јако важно имати у граду позориште за дјецу и играти им представе, јер се најбоље у добре људе одраста у позоришту – истакао је он.
Порука представе је да никада не треба одустајати, али да треба бити храбар, а према ријечима глумице Ксеније Митровић, Црвенкапу одликује управо храброст, јер сама одлучује да крене код баке кроз шуму.
– Можда мало у неком тренутку заборави шта може све да се деси на том путу, али прво нешто што је вуче је та њена потреба за игром и да истражује, и одатле ваљда и добија ту храброст, али на крају и научи да ипак мора мало и да размисли, да, мислим, томе служи овај и одрастање, да негде научи неке поруке – сматра она.
Током прва два дана ХАПСића ове представе су одигране у по два термина и видјело их је око 1100 гледалаца, организовано је публика дошла из три херцегновске школе.
У наставку дјечијег програма на 31. ХАПСу гостује 16. и 17. априла Театар Пуна кућа из Загреба, са двије представе „Концерт у кухињи” и „Дневник успомена моје баке”.
