Годишњица је смрти славног Петра Лубарде, једног од најзначајнијих сликара у 20 вијеку, не само у региону. Протеклих година овај датум је пригодним програмима обиљежавала Фондација „Петар Лубарда“ која има сједиште у нашем граду, а у сарадњи са средњошколским центром „Иван Горан Ковачић“, Средњом умјетничком школом „Петар Лубарда“ са Цетиња и средњошколцима из још неколико градова Црне Горе. Пандемија је ове године промијенила околности али су из Фондације нашли начин да кратким сјећањем подсјете на овај датум. Из Израела се огласила Ђина Лазар, предсједница Фондације и између осталог поручила: 47 година је протекло од смрти Петра Лубарде, а исто толико година он се, остваривши своју највећу жељу, бавио ликовном умјетношћу. Да је имао више времена ко зна колико би још створио, ни не слутећи колико ће његова дјела трајати, бити актуелна и одушевљавати његове поштоваоце и након његовог одласка.
Један од оснивача Фондације „Петар Лубарда“, члан Управног одбора, наш суграђанин и сликар, а Лубардин синовац, Ђуро Лубарда каже да су се пријатељи и данас окупили уз Лубардине бисте у Игалу и у Херцег Новом, на Карачи.
Треба подсјетити да је Лубарда у Новом основао и био директор и професор чувене Умјетничке школе, а стварао је и излагао и добијао награде широм свијета.
Уласком у његов сликарски свијет па и сјећањем на њега и сами постајемо оплемењенији, и то је уз многе његове легате онај најзначајнији, духовни, онај који Новоме даје право на звање града умјетника.
Ђуро Лубарда – подсјетио је и данас да је основна жеља породице и Фондације да сјећање на Лубарду одрже живим. Учињено је то од тренутка постављања бисте на Карачи, чему је управо Ђуро Лубарда дао најзначајнији подстицај, а касније, годинама, низом квалитетних програма и изложби . Данас то чинимо овим симболичним сјећањем које потврђује да живот људски долази крају али умјетност попут Лубардине остаје бескрајна.