Чланови Независног синдиката полиције поводом Дана унутрашњих послова, који је обиљежен јуче, указују на лоше услове рада и траже да се њихов положај хитно поправи, иначе ће како су казали, организовати протесте. Нова синдикална организација почела је званично да дјелује прије десетак дана и већ је предузела низ иницијатива у циљу да се побољша социо материјални положај службеника полиције, који је на граници подношљивости.
– Службеници полиције су дуго година имали један синдикат, који није обављао функцију, како то синдикална начела налажу, па се из револта и огромног незадовољства којe је годинама тињалo код полицијских службеника, родила идеја, да се организује нова синдикална организација, која ће на транспарентији начин покушати да заштити права свих полицијских службеника, поправи њихова социо материјални положај и слику полиције у комплетном друштву, навео је гостујућу у Новском јутру, предсједник Независног синдиката полиције Игор Рмандић.
Он истиче да је положај полицајца протеклих деценија знатно деградиран:
– Задовољни смо одзивом колега у Независни синдикат полиције. Наши координатори раде у свим црногорским општинама, људи се свакодневно учлањују и то иде јако добро. Управо је масовност врло битна компонента рада Независног синдиката. Колико будемо бројнији, толико ћемо бити јаки и снажни и толико ћемо моћи да будемо чврсти у неким преговарачким позицијама, у којима ћемо покушати да изборимо што боље услове рада и живота полицијских службеника.
Имамо јасно зацртан циљ. Нећемо се освртати на опструкције. Разговарамо са колегама и објашњавамо шта су наше жеље и апсолутно се поклапају са жељама свих полицијских службеника, а то је да кренемо напријед и поправимо ситуацију у којем се налазимо ми и наше породице. Надамо се да ћемо у наредном периоду да постанемо најјачи синдикат у полицијској организацији, оцијенио је Рмандић.
Са представницима министарства унутрашњих послова и Управе полиције преговарају о повећању зарада, које је Рмандић објаснио на свом примјеру:
– Имам близу 27 година активног радног стажа а зарада је 544 еура, плата полицајца који има најнижи чин у служби је 525 еура, што је 15 одсто више од минималне зараде у Црној Гори.
За посао који обавља полицајац за опасност који носи, сложеност и тежину, сматрам да је то понижавајућа зарада. Ако младог човјека доведемо у град, из којег није потекао, да ради у полицији, он са тих 525 еура не може да живи. Знамо колико су порасли трошкови живота, почев од хране, стана, тај човјек је доведен на просјачки штап, указао је Рмандић.
Он ће данас послати предлог за помоћ који нуди влада да изменом уредбе о коефицијентима зараде полицијског службеника.
– Уколико им је воља и жеља искрена могу то да направе већ за 10 дана. Министар да направи предлог и влада усвоји, тако да би полицијски службеници већ 1. новембра примили увећану зараду. Ако се то не деси, њихове изјаве биле би бацање прашине у очи и сматраћемо се опет превареним. Надам се да желе да помогну полицијским службеницима, очекује Рмандић.
За већину полицајаца од езгистенцијалне важности јесте рјешавање стамбених питања:
– Наш стари синдикат није био права, радничка организација. Он се претворио више у грађевинску фирму, гдје је било неопходно градити што више квадрата и продавати их по што скупљој цијени полицијским радницима, који раде за биједну плату.
Колеге у Подгорици плаћале су метар квадратни за стан по 663 еура, што је исто прескупо, обзиром да су то синидкални, социјални станови. Колеге у Никшићу плаћале су око 500 еура. Нејасна је та разлика између два блиска града, гдје је цијена грађевинског материјала,отприлике иста.
За изградњу зграде у Игалу, понуђена је цијена квадрата по 1 550 еура. У ситуацији када полицијац има плату око 500 еура и нуди му се да купи 30 цм квадратних за ту своју плату, је понижавајуће и врло бахато. У допису смо добили уцјењивачку понуду гдје нам се тражи да се одрекнемо 13 станова, које ћемо дати извођачу а да нам се цијена квадрата смањи на 1 200 еура, што је опет за нас прескупо. Не можемо се одрећи 13 станова, јер би 13 наших колега остало на улици и они би и даље били подстанари. Ми ћемо се борити свим силама да та стамбена изградња буде што праведнија и што транспарентнија. У тој згради у Игалу по њиховој пројекцији полицијски службеници би требало да добију 32 стана, 13 да се одрекнемо и осам станова би остало власницима парцеле. То је још увијек неријешено и неизвјесно, објашњава Рмандић.
Напомиње да морамо видјети друштвену опасност која носи напад на полицијског службеника:
– Као друштво морамо се од врха државе до најниже инстанце да удружимо да заштитимо полицијског службеника. На тај начин не штитимо само нас, него и читаво друштво.
Полиција мора да обезбиједи ред, мир и услове у којима ће сви остали да функционишу, да се људи осјећају да живе у сигурном окружењу. Да би радила ефикасно морају полицајцима да се обезбиједе услови, материјални и правни статус, гдје ћемо од државе бити заштићени и испоштовани, сматра Рмандић.
Независни синидкат полиције ће у наредном периоду покренути низ иницијатва да се ријешавају деценијама нагомилани проблеми. Рмандић се нада да ће наићи на добар одзив државних органа и одговарајућих институција и покушаће да укључе невладине организације и друштвене активисте, обичне људе да би направили синергију, предузели добре кораке и пројекте како би ово друштво учинили безбједнијим и свима бољим мјестом за живот.
Независни синдикат полиције званично је почео да дјелују пре 10-так дана и већ су остварили контакте, који ће помоћ и даљем раду:
– Намјера је да у конструктивном дијалогу, покушамо полицијским службеницима поправити материјални и правни статус, да имају одговарајућу опрему…Полицијски службеници годинама сами купују мајице за униформе, обућу исто морају да купе сами. Много их ради у патикама, јер немају новца да купују ципеле. Полицијски службеник мора бити опремљен, држава би требала улагати више у безбједносне структуре, апелује Рмандић.
На рубу егзистенције очекују да то ријеше што прије и раде на добробит свих без оптерећења за себе и своје породице.
– Полицијски службеник има малу плату, нема одговарајућу опрему , статус, брине за породицу, јер не може приуштити што је неопходно, а истовремено има огромну љубав према земљи, огроман степен одговорности да би могао радити тај посао, оцијењује Рмандић, додајући да полицајац често у дјелићу секунде мора да донесе одлуку којом штити све нас. Зато полицајац мора на посао да дође бистрог ума и без егзистенцијалних брига. Миран, стабилан и обезбијеђен полицајац је гарант сигурности сваког грађанина.