Под слоганом “Свако може да се утопи, али нико не треба” у свијету се данас први пут обиљежава Свјетски дан превенције утапања – 25. јул. Иницијатива Уједињених нација усвојена је прошле године, због чињенице да је утапање постало глобални проблем. Међутим, у години у којој се обиљежава овај датум Црна Гора се суочава са одливом спасилаца на води.
Како за РТХН прича ВД секретарка Црвеног крста Херцег Нови, Милена Шћекић, према подацима Уједињених нација у посљедњих десетак година забиљежено је преко два милиона случајева утапања, што је био и повод да се одрeди датум посвећен управо овом проблему.
– На води постоји јако пуно правила, како би сви били безбједни. На жалост, не познајемо их сви, а и она група која их познаје, не придржава се. У таквим ситуацијама је повећан ризик од утапања. Не говоримо само у љетној сезони, када је велики број људи на плажама и пловила која су присутна и у близини зона у којима људи пливају и ван тих зона. То је просто нешто што би требало знати и у редовним околностима и ван љетње сезоне – наводи она.
Црвени крст директно је повезан са превенцијом утапања, јер спроводи обуке за спасиоце на плажама. Ове године обучено је и овјерено 620 лиценци спасилаца на води, углавном на уређеним пливалиштима, информише Шћекић.
– Пракса је у Црвеном крсту Црне Горе да се обуке спроводе четири пута годишње и између 14 и 17 овјера, у зависности од интересовања. Овјере пролазе људи који су у претходном периоду добили лиценцу, која се сваке године занавља, да би била валидна – објашњава она.
Са овјерама се почиње већ од марта или априла, али са примицањем љетње сезоне интересовање расте. Обуке буду завршене почетком јула, јер до тада сва купалишта морају имати ангажоване спациоце на води.
Према подацима Црвеног крста Црне Горе, 620 лиценци би требало да буде довољно, међутим ситуација је другачија у пракси, па се током љета тражи спасилац више.
– Из свакодневне комуникације са закупцима плажа и хотелијерима видимо да то није довољан број, не зато што број лиценци није довољан, већ је евидентан одлив тог кадра у иностранство. Значајан број спасилаца долазе у друге земље да раде, јер наша је лиценца међународно призната – прича Шћекић.
Интересовање дјевојака за обуку за спасиоца на плажи знатно је мање у односу на мушкарце, али према подацима Црвеног крста барем двије дјевојке буду на обуци, иако, како наводи Шћекић, то занимање није примарно за мушкарце, иако захтјева одређену физичку спремност.
