Научна истраживања су показала да је овог љета повећан салинитет Јадранског мора, којег дијеле Црна Гора, Хрватска, Италија, Албанија, Словенија и Босна и Херцеговина. Тропикализација нашег мора условила је и насељавање нових, егзотичних врста, од којих је једна од најљепших, али и опасних риба из рода птероис милес, позната као риба лав, примјећена у албанским и италијанским водама.
Према ријечима директора Института за биологију мора Универзитета Црне Горе, др Александра Јоксимовића, љетни , сушни, мјесеци, без прилива слатких вода у Бококоторски залив и наше море, генерално, су довели до повећања салинитета воде:
– То је, вјероватно, проузроковано и уласком интермедијарних вода из источног Медитерана, гдје се ствара најсланија вода, која се налази пред вратима Црногорског приморја. Позната је по високим вриједностима салинитета, до 39 промила. Очигледно је та вода нашла своје мјесте овдје на јужном Јадрану, онда се проширила и на остатак Јадрана. То је, иначе, уобичајена појава у љетним мјесeцима.Киша је потребна да доток слатке воде промијени састав салинтитета , односно, кисеоника у морској води. Морске струје су ослабљене, у љетним мјесецима нема мијешања и динамике водених маса, како су и колеге из других института описале ову појаву.
Научници из Института Руђер Бошковић из Сплита, такође су, те процесе у Средоземљу документовали као посљедицу климатских промјена, које ће у будућности донијети још топлија и сушнија љета, мање протоке ријека и посљедично јаче загријавање и заслањивање површинског слоја мора.
Др Јоксимовић наводи да прате промјене и миграције врста посебним методама, а једну од препорука, коју прописује ФАО (Свјетска организација за пољопривреду и храну) да користимо локално знање:
-Главни сарадници у том пројекту су рибари. Са њима обављамо разговоре, питамо их да ли су примјетили или уловили неку нову врсту, те на основу тих сазнања правимо базу података. То је један од дескриптора будућег мониторинга морског еко-система по директивама ЕУ, чију сада припремну фазу радимо за потребе министарства екологије, просторног планирања преко управе јавних радова. Наше институције ће се врло брзо оспособити, да спроводе мониторинг морског еко- ситема и извјештавају ЕК и надлежна тијела, објашњава др Јоксимовић.
Научници Института за биологију мора прате све те појаве. Очекују уласке и неких нових , егзотичиних врста:
– На улазу у наш Јадран је и тзв. риба лав, отровна , опасна, не зато што је агресивна, већ што њене бодље садржа велике количине неуротоксина, a већ је ловљена на обалама Албаније и Јужне Италије. Препорука за опрез, требамо бити пажљиви ако неко улови да нам се јави, како би могли научно да опишемо и објавимо тај податак као валидан, да би се наша научна и јавност, уопште, упознала са новим и некада опасним врстама, које би могле, прије свега, да изазову проблеме у контакту и додиру са њима, упозорио је др Јоксимовић.
Он објашњава да је ријеч о риби – предатору, привлачних боја, са великим перајама на леђима и бодљама. Она је доброзаштићена са оклопом и сама по себи показује да се заобиђе и не дира.
– Уколико се деси контакт са њом, као и код осталих отровних риба, никако не узимати лед, никако хладне облоге, већ користити што топлију воду, да се употреби и неки упаљач, јер је тај отров термолабилан и углавном се разграђује на вишој температури преко 60, 70 степени, препоручује др Јоксимовић.
Егзотичана врста, нема природног непријатеља, брзо се шири. Ако се примјети треба предузети одређене мјере да се, што прије излови, да се њен број смањи, да не би успоставила неку већу популацију код нас.
-Те активности ћемо примјенити кроз међународне пројекте. Већ обављамо припреме на ту тему и радићемо са колегама из Хрватске, Албаније, Словеније тако да сви заједно морамо бити укључени у те активности, позвао је др Јоксимовић.
Шароликост биодиверзитета је богатство, а човјек прави највеће проблеме на мору и копну, па др Јоксимовић апелује да промијенимо свијест, да схватимо да смо само дијелић природе, а никако господари и да водимо рачуна да очувамо нашу планету и живи свијет.
фото, насловна: илустрација
