Љето је уобичајно вријеме за оболијевање од стомачног вируса, коме су најподложнија дјеца. И у херцегновском Дому здравља последњих мјесеци је повећан број пацијената који долазе са овим тегобама.
Стомачни вирус је један од узрочника дијареје, која може бити бактеријске и вирусне природе, узрокованa разним паразитима, протозоама, интолеранцијом на храну, тровањем храном или неким другим озбиљнијим придруженим болестима у организму, објашњава за РТХН педијатар, докторица Оливера Ментовић.
-Што се тиче пролива код дјеце, они су најчешће узроковани стомачним вирусима. То су најчешће ротавирус, ентеровирус, норовирус, а некад имамо и бактеријске дијареје узроковане салмонелом, шигелом, кампило бактеријом, јерсинијом и врло ријетко у дјечјем узрасту клостридијом диифициле. То је углавном код одраслих пацијената који имају неке хроничне болести и дуже боравке у болници, или који имају неке придружене болести, због чега су им цријева осјетљивија.
Основни симптоми су дијареја и повраћање, нерјетко и температура, што обично прође за два-три дана. Међутим, дешава се и да се клиничка слика компликује, што доводи до дехидрирања.
-Ако су то мале бебеи дјеца млађег узраста до двије-три године, долази до дехидрације, до губитка течности из организма, губитка електролита, до поспаности, малаксалости, блиједи су, незаинтересовани за храну, за пијење течности, тако да врло често морају да потраже помоћ љекара. Тада ми дајемо прву интравенску рехидрацију да освјежимо то дијете да би родитељ могао боље да одрађује тај хигијенско-дијететски режим код куће.
Основна терапија код тих стомачних вируса је рехидрација, јер све што се изгуби дијерејом и повраћањем треба да се надокнади у кућним условима, објашњава др Ментовић.
-Треба да се надокнади течност, да се надокнаде електролити, да се да неки добар пробиотик који регулише цријевну флору, да се избаци та флора која је неодговарајућа, која ремети ресорпцију цријева и цријевне ресице, а да се цријева колонизују тим добрим сојем бајктерија које ће помоћи да се то све изрегулише и да болест престане.
Осим надокнађивања течности, приликом опоравка од стомачног вируса треба водити рачуна и о исхрани.
-Не мора буквално да се држи дијета и да се ништа не једе, али храна мора да буде кувана; домаће супе и чорбе, пилеће са рижом, мрквом и кромпиром, да се једу банане и јабуке, евентуално мало јогурта и да се пију чајеви. Не треба да се пију сокови, узимају слаткиши, као ни конзерванси, саламе, паштете, треба избјегавати све оно што ће још више да поремети цријевну флору.
Пошто је ријеч о фекално-оралној инфекцији која се уноси преко уста, др Ментовић упозорава да треба водити рачуна о чистоћи, посебно прању рука, јер се љети храна и вода много чешће и брже инфицирају, високе температуре доприносе већој производњу и преносу тих бактерија и вируса, а велика концентрација људи доводи до тога да се болест брже шири.
