Враћање комплетног дуга Института према Југобанци АД у стечају, односно Агенцији за заштиту депозита републике Србије преузела је Влада Црне Горе, чиме су дуговања ове здравствене установе умањена за око 30%, казао је у емисији „У четири ока“ вд директора др Саво Марић.
То дуговање, како објашњава, неће бити враћано кроз лијечење пацијената из Србије, како је раније најављено.
– Држава ће вратити сав износ, па ће Институт имати могућност да одмах након тога потпише уговор са Фондом здравства Србије, за долазак њихових пацијената на лијечење у Институт, по условима која договоримо – наводи он.
Посјета представника Фонда здравства Србије била је најављена за почетак октобра, међутим, одгођена је, прича др Марић.
– Најновија информација је да ће то бити у другој половини октобра. Бићемо домаћини директору Фонда здравства Црне Горе и директорици Фонда здравства Србије, са њиховим савјетницима. Они ће обићи наше капацитете, како би видјели на који начин ћемо се договорити, колика ће цијена бити према њиховим пацијентима, колике ће групе долазити и тако даље, све остало што иде у тим уговорима – казао је он.
Институт има капацитет да прими између 120 и 150 пацијената из Србије у једној групи, остаје да се договори којим мјесецима би они користили услуге, како би се тај програм уклопио у остале.
– Надам се још неком неким уговорима за следећу годину, осим тог, али и да водимо рачуна да смо у сваком тренутку довољно пуни како би били самоодрживо предузеће. Јер Институт је тако конципиран и створен, да буде самоодржив. Некад је имао 83 љекара, дешавало се да буде више страних пацијената него домаћих. Не мора таква ситуација да буде по сваку цијену, али тежимо томе да будемо пуни и да истовремено имамо адекватан и бројан медицински кадар да одговоримо таквом изазову – прича др Марић.
Информише да је Институт пред потписивањем уговора са Уједињеним Арапским Емиратима, одакле грађани у Црну Гору могу без визе долазити на 90 дана.
– Могуће је да ће из Емирата доћи двије групе, а једна чак до Нове године. То би за кратко вријеме била озбиљна зарада. Наравно, колико год да зарадимо, нама то одмах са рачуна иде на разне дугове, али опет, ако не радимо и не зарађујемо, те дугове нећемо ни вратити – казао је др Марић.
Опција је и излазак на либијско тржиште, али ту је потребно испоштовати законе Европске уније, односно максималнo испратити безбједноснe протоколе.
