Najrazorniji zemljotres u modernoj istoriji Crne Gore, jačine sedam stepeni Rihterove skale, koji je pogodio je crnogorsko primorje 15. aprila 1979. godine, naučio je stanovništvo da dotadašnji sistem gradnje nije adekvatan za takve akcidente, kao i da svako mora biti spreman na sličan scenario u budućnosti. Građevinski propisi od tada postali su znatno stroži.
Prema riječima dipl. ing. građevinarstva, Tamare Beko građevinski propisi od 1979. godine mijenjani su dva puta.
– Postali su mnogo oštriji po pitanju seizmičkog projektovanja. Projektovani su objekti sa zidovima nosećim u oba pravca, što ranije nije bilo, i to su sve stvari koje su napredovale, kako u izgradnji tako i u izvođenju po pitanju seizmičke sigurnosti objekata u kojima danas živimo i koristimo – navodi ona.
Ocjenjujući savremene okolnosti kao i uslove pod kojima investitori grade, Beko ističe da su situacije različite, od slučaja do slučaja.
– Postoje investitori koji poštuju i projektnu dokumentaciju i razumiju proces izgradnje, a postoje i oni kojima je samo zarada prioritet. Ali ima jako dobro izgrađenih objekata koji imaju kapaciteta da podnesu i novi zemljotres. Preporučujem svima da slušaju stručna lica, da se drže propisa kao što se i projektanti drže – smatra Beko.
Arhitekta Ranko Kovačević smatra da će se ovakav scenario ponoviti, samo je pitanje vremena, a zemljotres iz 1979. godine, kako pojašnjava, donio je mnogo ozbiljnije sagledavanje građevinskog procesa.
– Do tada je mogla u konstrukcijama da se upotrebi armatura prečnika 10 i 12 milimetara, od tada pa nadalje 14 milimetara, recimo minimum za armaturu. Takođe su proračuni postali mnogo ozbiljniji. Ono što je pogubno po pitanju zemljotresa, to je krađa na kvalitetnom materijalu. Jako bitno u svemu je da se vremenom mijenjao i pristup popravkama od zemljotresa – navodi Kovačević.
Kod izgradnje stambenog objekta, kako objašnjava Kovačević, vrlo je važno da tlo ispod bude ujednačeno, da objekat bude jednostavnog oblika, kao i da se koristi rješenje takozvane „temeljne kontra ploče“.
– Danas se masovno koriste te temeljne ploče da budu jedna jedinstvena nosiva površina koja može da se dobro nasloni na tlo. Drugo je da bude jednostavan oblik građevine. Treće, da u statičkom smislu postoji sistem koji, što kažu, podnosi kretanja, pomjeranja u svim pravcima – pojašnjava on.
U zemljotresu su razoreni skoro svi gradovi na primorju, razrušeno je 250 naselja, oštećeno 64.000 objekata, kao i 550 kilometara puteva i dijelovi pruge Beograd-Bar. Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici uglavnom koncentrisani u najugroženijem primorskom pojasu (manastiri, crkve, muzeji, zgrade arhiva).
Dobro se sečam.Mislim da je bila subota ili nedelja.Sečam se i po tome što su nama u Srbiji odbijali od plate 12 godina za ppomoč Crnoj Gori.Hrvatska,Slovenija i ostali su posle godinu dve odustali od pomoci ,,bratskoj“ repuglici tako xa je ostala samo Srbija.