Мјузикл „Сан о Боки“ биће вечерас одигран на Канли кули у 21:30.
И први сусрет групе заљубљеника у позориште који су у вријеме короне засањали цио мјузикл са великим ансамблом, и оно што се касније дешавало на јави. Играња, увијек пред одушевљеном публиком, посебно у кући мјузикла, београдском Позоришту на Теразијама, и дружења послије наступа, и подршка која је стизала са неочекиваних адреса, а изостајала са оних са којих смо је очекивали… Личило је, макар у овој форми, на досањан сан Новљана и пријатеља града о чудесном хотелу „Бока“ који нам деценијама недостаје…
Ткали смо јаву од снова и у снове уплитали јаву. Од премијере у децембру 2021. до овог завршног играња. Уз ансамбл су одрасли неки нови клинци и преузели нове улоге у мјузиклу, мјењали смо причу, одлазили су једни долазили други плесачи, а мјузикл је трајао као сјајна посвета Херцег Новом и времену које не без разлога називамо златним, а у коме је хотел Бока био један од најбољих у Европи.
Подсјетићемо: позоришну причу која је освојила регион креирају двојица добродушних ориђинала, играју их сјајни Дејан Ђоновић и Горан Славић увијек актуелизујући уводни дијалог.
Док град ишчекује једну свадбу и долазак краља, кроз њихов сан пролазе: знаменити херцегновски градоначелник Мирко Комненовић (Бобо Милановић) директор хотела (Милош Пејовић) стари капетан Мирослав Штумбергер (Андреј Божановић) али и Иво Андрић и Милош Црњански (Зоран Тројановић и Данило Бабовић) затим Војо Станић и Зуко Џумхур, тих година као талентовани дјечаци који знају да ни када одрасту „неће продавати своје снове“. Послије Луке Дубанека и Луке Гардашевића однедавно су ове улоге преузели успјешно Андрија Лучић и Данило Шушић из школе глуме Маска.
Популарне оперске арије, евергрин мелодије, оригинални сонгови које изводе Маја Лукшић, Загорка Комљановић,Милица Милановић и Сара Јањић чине комад распјеваним, чланице КСЦ Диано Теодора Денда,Инес Вукаловиц,Сања Ђурић и
Миа Мишевић – разиграним. Причу боје на свој начин сналажљиви келнер Васо (Андрија Рашовић ), вишестуко талентована, у свакој ситуацији од помоћи млада Бокељка (Лара Ковачевић) и бенд, Ђуро Познановић (клавијатуре), Александар Бубања (гитара), Бобо Јањић (контрабас) и Владан Ивановић (бубњеви)…
Вјешта режија Петра Пејаковића, инспиративан сценарио Пеђе Ристића подржани су кореографијама Антоније Новоселац, костимографијом Весне Вукићевић, сценографијом Војислава Воја Килибарде. Продуцент је Мирела Шћасни. Да се чује добар глас о мјузиклу бринула је Витка Вујновић. А он се показивао пред публиком у најљепшем свјетлу.
Али, потрошила се добра воља да стално превазилазимо препреке и прилагођавамо се ситуацијама у којима недостаје основно да би представа била одиграна како желимо, како ова прича и публика заслужују. Зато смо вечерашње играње на Канли кули прогласили за последњу игру „Сна о Боки“. Морамо признати, поносни на урађено али једнако тако тужни што ову раскошну сторију о нашем Новом нећемо више причати. Или, можда опет хоћемо, али тек онда када Нови добије Позориште, које одавно заслужује као и своју кућу, када Позоришту буде обезбјеђен сигуран статус, а екипа Сна о Боки у новском театру добије ослонац захваљујући коме би и овај мјузикл био не нешто што сањамо већ дио онога што нам се догађа.
И да, још као непоправљиви оптимисти и ентузијасти вјерујемо „боље вријеме ће доћи“ али чује се и оно тихо, попут пријатељског упозорења „ал’ моје вријеме ће проћи!“
Погледајте на најљепшој позорници на Медитерану, наш и ваш „Сан о Боки“ а карте можете купити на благајни Дворане Парк, на тврђави Форте маре, сувенирници тврђаве Форте маре и на Канли кули.
