Поменом у Цркви Светог Фјодора Ушакова, обиљежено је 26 година од почетка бомбардовања на тадашњу Савезну Републику Југославију. У присуству бројних грађана и представника Општине, невладиних организација и институција одржан је помен, уз паљење свијећа, полагање вијенаца и цвијећа на спомен обиљежје испред руске цркве на Савини.
Организатори су Црквена општина Топаљско-херцегновска, Коло српских сестара Херцег Нови, Друштво српско-руског пријатељства за Херцег Нови и Боку и Српски соко Херцег Нови.
Архијерејски намјесник херцегновски отац Обрен Јовановић, протојереј ставрофор, је подсјетио да је у бомбардовању на Србију и Црну Гору пострадало, према мјеродавним извјештајима, око 4 000 људи:
– Ја мислим да то злочиначко НАТО бомбардовање, агресија и данас дан траје, кроз нечасна дјела која су оставили. Само колико је од психичких, психолошких траума страдало људи послије бомбардовања, колико је остало ојађених мајки, сестара, браће, кумова, пријатеља, колико је дјеце доживјело разне трауме, које ће носити читавог живота. Колико је оних који су од карцинома преминули, који су озрачени, од тих бомби које су бацали на наш народ. До данашњег дана када се виде све ове статистике, из године у годину увећава се број оних, који страдају од карцинома, поготово, у тим крајевима гдје су падали ти пројектили. Бог је тај који одређује какав ће коме да буде крај, какав ће коме да буде пут. Kао што је Владика Николај говорио и сви свети из рода нашега – да ми хришћани морамо да памтимо, да праштамо онако како је то нама записано у Св. Јеванђељу хришћански – да праштамо, али да памтимо и знамо да оно што је било, то може опет и да се понови, поручио је, између осталог, отац Обрен Јовановић, уз благослов грађанима и заједницама.
Предсједница Друштва српско – руског пријатељства Гордана Булатовић обратила се ријечима, да није ово само помен жртвама агресије, него свим жртвама насиља распамећеног свијета данас и прије:
-Када смо освештавали цркву митрополит Амфилохије је рекао да је донио честице Јасеновачких мученика. Дакле, и њима и Косовским мученицима и Кошарским мученицима и лориним мученицима, свим мученицима, свим жртвама, насиља данас распамећеног свијета. Некада су други силници били. Нека им је помен души, поручила је Булатовић и додала да се помен одржао:
-Ми смо одржавали овдје помен, а мало је било застоја. Почело је све својим током и данас богатије него раније, зато што смо се ујединили. Јединство нам и треба, ако мислимо да опстанемо, на све ово што се спрема и догађа, на сву ову борбу за језик, коријене, нацију, ако све то изгубимо – изгубили смо себе, указала је Булатовић.
На спомен обиљежје положени су вијенци и цвијеће жртвама Нато бомбардовања и свим жртвама насиља и мученицима.
Помену су поред бројних грађана, присуствовали конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић, предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић са сарадницима и други представници локалне управе, невладиних организација.
Подсјећамо, на данашњи дан прије 26 година почело је НАТО бомбардовање на тадашњу Савезну Републику Југославију, које је трајало 78 дана. Према незваничним подацима погинуло је око 2.500 цивила, око 1.000 полицајаца и војника, а повријеђено је преко 12 500 особа. Коначан број жртава није до данас утврђен. У Црној Гори те 1999. страдало је седам особа – шест грађана Црне Горе у Мурину и један држављанин Србије у касарни Даниловград.
У нападу који је почео без одобрења Савјета безбједности УН учествовало је 19 земаља свијета, а на мети су били војни и цивилни циљеви на територији Србије и Црне Горе. Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене и образовне установе, медијске куће и војни објекти.
На мети су 24. марта били касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској, Црни рт код Бара. Подручје Луштице бомбардовано је у три наврата, а на Рт Арза пале су бомбе обогаћене осиромашеним уранијумом.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, након чега је услиједило повлачење војске и полиције са подручја Косова и Метохије и улазак међународних војних трупа.
