Црна Гора данас обиљежава Дан државности у знак сјећања на 13. јул 1878. године, када је на Берлинском конгресу призната као самостална држава и исти датум 1941. када је народ Црне Горе почео устанак против фашизма. На споменику Безметковић јутрос су вијенце положили представници локалне управе и ОО ОБНОР-а Херцег Нови 1941 -1945.
Предсједник Општине Стеван Катић поручио је да су вијенце положили у знак пијетета и почасти, али и као симбол захвалности, сјећања и поштовања које Херцег Нови његује према тековинама Тринаестојулског устанка.
-За црногорско друштво је овај датум вишеструко важан – не само зато што представља два велика историјска тренутка, већ и због тога што је битно да очувамо и увијек додатно истичемо оне вриједности које 13. јул са собом носи – слобода, антифашизам, солидарност, сувереност и борба за бољи живот, казао је Катић.
Он је истакао да је воља нашег народа јасно исказана 13. јула 1941. године те да је засадила сјеме великих дешавања која су услиједила.
-Устанак је показао снагу и заједништво народа Црне Горе да и у најтежим временима стане у одбрану слободе, правде, своје куће, породице и своје воље. То је лекција коју сви и данас морамо памтити, јер је поштовање слободно исказане воље грађана и њихових права у темељу демократске државе и друштва, рекао је Катић и поручио:
-Нека слободарска и антифашистичка мисао која је водила наше претке буде луча Црној Гори на путу напретка наше државе као грађанске, мултикултуралне, мултивјерске и мултиетничке средине, у којој ће сваки појединац живјети достојанствено, у миру и просперитету.
Вођени вриједностима 13. јула, а усмјерени на рад за бољу будућност, свим грађанкама и грађанима Херцег Новог и Црне Горе желимо срећан 13. јул, Дан државности, рекао је Катић.
Потпредсједник ОО СОБНОР 1941 -1945 Милан Вајагић подсјетио је да је Тринаестојулски устанак почео као општенародни оружани отпор окупатору и његовим домаћим сарадницима те да је био подстакнут нападом фашистичке Њемачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године, али и да је био одговор на одлуке Петровданског сабора одржаног 12. јула 1941. године, који су, како је рекао, „подржали сепаратисти и зеленаши на којем је изгласано поништење одлуке Подгоричке скупштине из 1918., укинут Устав Краљевине Југославије и потом проглашена Независна држава Црна Гора под италијанским протекторатом“.
-Дванаестојулска Црна Гора није опстала ни један дан. У рано јутро 13. јула широм ЦГ отпочео је оружани устанак нападом герилских одреда на низ карабињерских и жандармеријских станица. Већ првог дана устанка ослобођена су мјеста Вирпазар, Ријека Црнојевића, Чево и дио приморја. У великом дијелу ЦГ су герилске борбе током 14. 15. и 16. јула прерасле у општенародни устанак, подсјетио је Вајагић.
Како је рекао, чињеница да је устанак у Црној Гори избио сутрадан послије Петровданске скупштине показује да је подигнут против те и такве политике.
-Овакво опредјељење народа Црне Горе произилази из вјековне борбе за слободу и правду. То је израз исконске љубави за слободу опјеван у народним пјесмама, у дјелима Његоша и бројних других стваралаца. Један од главних фактора успјеха Тринаестојулског устанка је дјеловање црногорских комуниста у духу интернационализма и југословенства који су та схватања преносили на већи дио становништва. Црногорци су били велики поборници Југославије и југословенства јер су у томе гледали свој перспективни развој и сигурност за очување слободе у заједници са братским народима. Васпитаван у дугу Његошевом и југословенства да су било, бело и бијело дјелови једног цвијета, Југославију су доживљавали као своју ширу домовину. Такође значајан фактор за успјех устанка јесте и борба за потпуну националну слободу, независност и равноправност и борба против сваког облика угњетавања и за социјалну правду. Народ Црне Горе је готово у свему подржавао ставове КПЈ те је устанак и послије снажне офанзиве окупатора и његових сарадника и снажних репресалија поново оживио и доживио успјехе до коначног ослобођења, казао је Вајагић и истакао да данас на жалост имамо појаве да се фашизам буди у новим облицима.
-Због тога је веома важно да имамо овакве манифестације, да подсјећамо и учимо нове генерације за које су се идеале борили наши преци. За слободу и правду се вриједи жртвовати јер су то универзалне вриједности без којих људски живот нема смисла, закључио је Вајагић.
Уз бројне секретаре и начелнике општинских служби, одборнике локалног парламента и грађане, данашњој свечаности присуствовао је конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић.
Делегација ОО ОБНОР-а Херцег Нови положила је вијенце и на споменике палим борцима са Крушевица и Мића Вавића у том подорјенском селу. О значају устанка говорио је Слободан Новаковић из херцегновске борачке организације и истакао да се Тринаестојулски устанак не може посматрати само као црногорску појаву јер је то „била општејугословенска појава и по политичком покрету који је организовао и по приступу, његовом припремању, духу и припремама“.
-Југословенска димензија 13. јулског устанка изражава се и кроз мјесто које је тај устанак имао у југословенском устаништву 1941. године због своје масовности и војничких успјеха. Он је наишао на велики одјек у Југославији и утицао на разбуктавање устанка. Он је од војног и политичког руководства Југославије истицан као примјер осталима јер је тај примјер могао да служи као подстицај и мобилизатор у борби против окупатора и његових помагача. Све то не значи да је устанак није имао и свој посебни црногорски садржај и одреднице али та црногорска посебност није била сепаратистичка и супротстављена југословенској, већ је била негација сепаратистичког црногорства и Петровданске скупштине, казао је између осталог Новаковић.
Он је подсјетио на велике подвиге бокељског и народа са Крушевица и предложио да се споменички простор оплемени именима Крушевчана који су дали живот у борби против освајача Турака, Млечана, Француза, у Првом и Другом српском устанку и Првом и Другом свјетском рату као и ратовима 90-их.
