Покренута петиција против изградње градског хотела између двије саобраћајнице

Станари зграда у Улици Орјенског батаљона данас су се окупили у знак протеста због изградње градског хотела на зеленом појасу између магистрале и њихове улице. Покренули су и он лине  петицију коју је до сада потписало 205 грађана.

У петицији је наведено да  је изградња градског хотела малих смјештајних капацитета планирана на уском зеленом појасу (у катастру заведеном као шуме 1. класе) и дијелу који припада магистралном путу.

-Величина и облик парцеле су у потпуности непримјерени за градњу, поготово за градњу хотелског објекта, прелиминарно категорисаног као хотел 4 звјездице. Једина рационална планирана намјена локације је заштитно зеленило уз магистрални пут. Изградња овог објекта представља чист примјер тзв. “инвеститорског урбанизма” на уштрб интереса заједнице и у корист појединца и узурпира још једну од ријетких зелених оаза на градском подручју, као и дио путног – магистралног појаса. Циљ ове петиције је да се спријечи још један корак ка “будванизацији” наше општине, наведено је у петицији.

У име станара улице Орјенски батаљон 24 и 26, Зоран Пашета, казао је да желе да укажу на очигледан примјер агресивног „инвеститорског урбанизма“ којим се врши девастација ужег градског подручја и значајно умањује квалитет живота свих станара.

-Овдје се ради о толико узаном појасу уз магистралу између Улице Орјенски батаљон и магистрале који ни обликом ни димензијама ни позицијом у окружењу, ни нагибом терена не може бити примјерен за градњу, а камоли за градњу хотелског објекта.

Пашета је додао да је ДУП-ом Србина на предметној локацији формирана урбанистичка парцела која обухвата осим катастарских парцела инвеститора и дио магистралног пута.

-Неким инвеститорима се може наводно легално дати чак и дио магистралног пута за изградњу њиховог, а не градског хотела  и да то у овој држави прође испод радара као потпуно нормална ствар. Истичем да чак и припајањем магистралног пута ова парцела нема потребну ширину за планирање и изградњу објакта, рекао је Пашета.

Указује и да су у улици примјетне подуже пукотине како на коловозу тако и на тротоарима, што упућује да овај терен клизи и да би изградњом хотела могло доћи до покретања терена на ширем подручју.

-Планираним позиционирањем на локацији, овај хотел би у потпуности затворио визуре из стамбених зграда 24 и 26, умањио квалитет становања и тржишну вриједност стамбених јединица, казао је Пашета.

Вук Чворо, архитекта и станар  казао је да подлијежу „инвеститорској урбанизацији која силује простор и на неки начин и преусмјерава на токове који нису природни“.

-Парцела је превише уска и за привремени објекат би било шкакљиво да се да нека дозвола. Међутим, урбанизам да неке смјернице на основу тога издају се  УТ услови, пројектанти раде свој посао и то је нормалан слијед околности. То ништа није проблем. Међутим, урбанизам је тај који даје дозволе и омогућава овакав просторни развој, који је за мене погрешан, казао је Чворо.

Улицу Орјенског батаљона, која је једна од ријетких има дрворед, по ријечима Чвора, сада су свели на пет стабала.

– Питање је да ли ће се она поново засадити и умјесто да размишљамо о томе ми размишљамо о изградњи новог објекта. Умјесто да размишљамо о јачању инфраструктуре, о јачању  јавних простора тргова, паркова, уређењу јавних површина , ми дискутујемо да ли треба ту градити објекат или не. То је генерално мој став што се тиче урбанизма и изградње оваквих објеката. То би требало зауставити, рекао је Чворо.

Истиче да је инвеститор сигурно почео легално да гради јер му је дата могућност на основу планске документације.

-По мени је то тотални промашај. Херцег Нови, који је град зеленила, своди се на то да ми дискутујемо о објекту који је на уском грлу између двије улице. У овој улици већ имамо проблем са паркингом. Када дође нови објекат биће још горе. То су неке ствари о којима урбанисти не желе да размишљају или раде планове које инвеститор хоће. На те ствари би требало ставити око и посматрати и размишљати да ли је добро за будућност града, казао је Чворо.

Представници двије зграде обратили су се Директорату за инспекцијски надзор и предсједнику Општине Стевану Катићу. Сматрају и да специјални тужилац мора да преиспита одговорност оних који су дали сагласност за изградњу овог објекта. РТХН је упутила питања главном градском архитекти Марини Секулић. Одговоре  очекујемо и од инвеститора,  Пиа инжењеринг.