Поетско вече пјесникиње Јелене Ћирић која живи и ствара у Прагу приређено је синоћ у Кући нобеловца Ива Андрића. Објавила је три самосталне књиге поезије: „Жар”, „Наискап” и „Мушке песме“.
Како је казала философкиња Вишња Косовић оно што је први утисак када се чита поезија Јелене Ћирић је то да је она јако слојевита и да није чудо што су књиге доживјеле више издања.
-То значи да је могу читати људи различитих духовних аспирација, а оно што посебно желим да нагласим да су ово добре пјесме за пјеснике. То и Јелена зна, да постоји она литература која надахњује писца и управо је Јеленина поезија ту ситуирана, из тог извире. А, зашто? Зато што су је ево већ неки представили као еротску поезију. Ја је нећу тако назвати, није она еротска поезија у смислу како се то данас схвата. Ово је жива изворна поезија из Ероса, што је изворна снага из које је настало све оно што је настало и све оно што је опстајало кроз историју европске културе, казала је Kосовић.
Јелена је, додала је Kосовић, пјесникиња потресно, експресивног и ритмичног стиха.
-Та снага и ритмика дају поосебну увјерљивост и аутентичност њеној пјесми. Довољно је да прочитате неколико њених пјесама и непогрешиво ће те препознавати сваки њен наредни поетски исказ, истакла је Косовић.
Пјесникиња Јелена Ћирић казала је да све што се налази у пјесмама дио ње, али не у смислу препричаног неког догађаја, већ сопства пренијетог на папир, онога што је њен сензибилитет и кроз њега преточени унутрашњи доживљаји.
-Инспирација не мора да буде мој лични доживљај, може да буду и туђи, фотографија или крајолик. Често ми се дешава да ме нека фотографија или слика предјела врати на дане дјетињства или младости ито буде невјероватан окидач. Не мора да значи да ће то бити пјесма о томе, напросто се нађе тај спој та нит која је искра, жар, казала је Ћирић.
Литерарни рад Јелене Ћирић заступљен је у многим зборницима, антологијама као и на веб-порталима. Предсједница је прашког удружења грађана „Ластавица”, које се бави организацијом културних и хуманитарних дјелатности, те чланица Удружења књижевника Србије, удружења „Српски кривак”, Удружења чешко-српског пријатељства „Родољуб” и редакције часописа за културу, науку и умјетност „Жрнов”. Добитница је више од петнаест награда и признања.
