Филозофија мрака и свјетлости кроз изложбу цртежа Вјекослава Вјека Сагера

У Галерији „Јосип Бепо Бенковић” отворена је изложба цртежа истакнутог мултимедијалног умјетника и едукатора Вјекослава Вјека Сагерa, познатог „архитекту свијести”, који у својим радовима преиспитује границе људске перцепције, разума и комплексан однос мрака и свјетлости на папиру.
На отварању изложбе, супруга Вјека Сагера, Јадранка Сагер, казала је да је присуство бројних посјетилаца потврдило је да је Херцег Нови град умјетности и културе, али и доказало нераскидиву везу коју Вјеко Сагер чува са својим родним мјестом.

– Вјеко је породичним коријенима нераскидиво везан за људе који су уткали себе у историју и душу нашег града, од Јосипа Бепа Бенковића до Вита Сагера. Његов животни пут обликовали су драги пријатељи из детињства, суграђани и ментор Ђорђе Ангеловски, са којим је делио неизмерно знање и заједничку страст према стварању, истакла је она.
Како је казао аутор изложбе Вјекослав Вјеко Сагер, посебно задовољство му је што своју интиму и стварање може представити својој публици у Херцег Новом.

Према његовим ријечима, он живи у мрачном црнилу угља.
– Он је тако диван, на бијелом папиру ствара магију. Контролисати тај мрак на бјелини папира је, у ствари, суштина моје филозофије. Сваки додир је битан, и ту је тешко направити и поновити нешто. Тако да, кад би ме неко питао да ли могу да поновим неки од ових радова, рекао бих да никад не бих могао, јер се то деси једном у универзуму. Зато сваки рад оставља моје отиске прстију, моје дисање и региструје емоције које сам имао. Зато се увијек шалим и кажем људима да нема лажи и нема преваре, рекао је Сагер.
Угљен на лицу, како каже Сагер, оцртаће нас онаквима какав нам је образ.
– То је та метафора – човјек треба да прихвати и тешко и мрачно, али испод тога је опет та бјелина. Непрестано се измјењујемо као људи: дан и ноћ, црно и бијело, добро и зло, а негдје у средини налази се та љепота и истина. Тако да, ево, то црнило је било тренутно, сад га више нема, казао је он.
Подсјећамо, изложбу “Анатомија времена” могуће је погледати до 15. августа.










