Свечаним отварањем односно додјелом награда започет је вечерас јубиларни 35. Херцегновски филмски фестивал – Монтенегро филм фестивал. Желимир Жилник овогодишњи је добитник награде за животно дјело, а Савјет Фестивала наградио је и глумицу Весну Пећанац и фотографа Бојана Базелија.
Фестивал је започет интонирањем химне Црне Горе „Ој, свијетла мајска зоро“, а програм су водили легенда југословенског глумишта и почасна грађанка Херцег Новог, Тања Бошковић и глумац Данило Бабовић.
Весна Пећанац, коју је публика поздравила овацијама, казала је да је срећна и радосна што је добила награду. Додала је када је добила позив да дође у Херцег Нови у одговору Савјету записала .
– Моја радост, радост срца мога неизмјерна, моја особита част, моја дика и понос и сва љубав срца мога је са вама. Долазим, морам, ето ме ако Бог да и ето ме дошла сам – казала је Пећанац и публику поздравила чувеним дијелеом из Ђекне „О Мишуре“, „О Милијана“.
Пећанац је подсјетила је како је почела њена глумачка каријера, животу у Атељеу 212, о сусрету са Живком са којим је стекла породицу, који је, како је истакла, од њиховог породичног живота направио бајку.
– Нека вас божија мудрост води стазом успјеха и вјечне срeће, да живимо заједно у љубави и да живимо здравије и да живимо у радости до 100. Проглашавам 35. Филмски фестивал Херцег Нови –Монтенегро филм фестивал отворени – поручила је Пећанац отварајући Фестивал.
За изузетан допринос регионалној и свјетској кинематографији, аутентичан и радикалан приступ нашој друштвеној стварности која је чинила окосницу ауторског израза некадашњег југословенског простора, награду за животно дјело добио је редитељ Желимир Жилник, коју му је уручио предсједник Савјета фестивала Никола Вукчевић.
Када човјек заслужи награду за животно дјело, запита се да ли је то због свега онога што је стварао или зато што је успио тако дуго да издржи да гура своје ствари које су у то вријеме биле слабо прихваћене или чак и под одређеном негацијом, казао је Жилник.
– У нашем медијуму, у филму, снимамо живот, стварност без обзира да ли је то играни или документарни филм. Не снимамо само приче него и људе који те приче носе кроз њихова срца. Филм је одраз срећних или фрустрирајућих догађаја кроз која пролазимо, он је врста документа или подсјећања о епохи, култури, животу, промјенама.
Истакао је да људи најчешће позитивно гледају на прошлост, па и сва његова дјела, која су тада једва прошла кроз „иглене уши“, сада изгледају као стамено дјело.
Награду за животно дјело добио је и директор фотографије Бојан Базели. Због радних обавеза није могао да буде вечерас на Канли кули, па је у његово име награду примила његова пријатељица редитељка Слађана Вујовић.
Базели је у видео поруци захвалио организаторима фестивала на награди која ми је посебна част и задовољство.
– Ниједно признање не носи такве емоције као оно које додјељује град твог дјетињства. Жао ми је што због радних обавеза нисам у стању да је примим лично и вечерас будем са вама у спектакуларном амбијенту Канли куле. Уживајте у данима фестивала, казао је Базели, који је имао поруку и за младе.
– Сигуран да и данас има новске дјеце која сањају о филмском стваралаштву. Премда је данас свијет другачији , технологијом је повезан у глобалну заједницу остварење дјечијих снова и даље тражи упорност, љубав, спремност на жртву, падове, започињање из почетка. Моја порука младима је вјерујте у свој пут, казао је Базели.
Од оснивања, херцегновски фестивал је постојао у четири државе и мијењао име, али увијек успијевао да остане посвећен филмској умјетности, промоцији кинематографије, афирмацији и повезивању стваралаца, сусрету публике са магијом филмова из цијелог свијета, подсјетио је предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић.
– За то заслуге носе бројна имена која су своје знање, рад и љубав уградили у овај фестивал и допринијели да Херцег Нови постане „град филма“. Из тог разлога, јубиларно издање представља својеврстан омаж њима – „дјеци филма“, као и импресивној традицији која овај фестивал уистину издваја у односу на многе регионалне смотре, а свима нама служи на понос. Дозволите да, у овој свечаној ноћи, један тренутак посветимо сјећању на све оне који вечерас нису са нама, а којима овај град и Фестивал дугују вјечно хвала. Дјецом филма вечерас зовемо све који су протеклих деценија градили овај Фестивал, као и оне у чијим рукама је његова будућност – поручио је он.
Генерална директорка Директората за стваралаштво Министарства културе и медија, Милена Дурутовић истакла је да су јубилеј који Фестивал вечерас обиљежава најзаслужнији су оснивач Милан Жмукић и недавно преминули Зоран Живковић, али и сви они пасионирани љубилеји филма и Херцег Новог.
– Лијепо је видјети да се традиција одржала великом посвећеношћу и преданим радом људи који данас организују Фестивал и на томе смо им веома захвални. Посвећеним умјетничким трагањем, овај програм функционише као подстицај за несвакидашња визуелна искуства и доживљаје, нудећи нам нове погледе на актуелни тренутак савремености и једну од могућих рефлексија динамичких кретања глобалног система умјетности – казала је она.
Дурутовић је подсјетила на јубилеје, а ријеч је о 100 година кинематографије у Херцег Новом и 35 година Фестивала филма.
Публика је, након церемоније отварања, а само три дана након свјетске премијере на сарајевском Фестивалу, имала прилике да погледа филм прослављеног редитеља Пјера Жалице „Празник рада“, први у овогодишњој конкуренцији дугометражног играног филма, а затим и „Зборница“ Соње Тарокић.
Жалица се кратко захвалио публици што, како је казао, воли умјетност и воли филм и поручио да није дошао да држи говоре.
