Плави рак је чест специјалитет и посластица ресторана на обалама западног Атлантика, а код нас на Јадрану представља инвазивну штеточину која је достигла велику бројност. На овај проблем указују јединице Универзитета Црне Горе – Институт за биологију мора и Природно-математички факултет, које тренутно реализују међународни пројекат РискМан у чијем фокусу су стране и инвазивне врсте у воденим екосистемима.
Др Ана Пешић, са Института за биологију мора Универзитета Црне Горе, наводи да се плави рак на подручју његовог природног станишта сузбија ловом, али да се код нас, пракса његовог коришћења у исхрани још увијек није одомаћила.
– Kоришћењем оваквих врста као ресурса добија се двострука добит и то директним смањењем њихове бројности у нашим водама, те кроз смањење притиска на домаће врсте које су често већ у стадијуму прелова. Тако кроз једноставно бирање јела, свако може директно допринијети очувању нашег мора, објашњава Пешић.
Пројекат РискМан (Projekat Erasmus+ RiskMan) финансира Европска унија кроз Ерасмус + позив, а укључује сарадњу Универзитета са институцијама из више земаља, међу којима су земље Балкана, Турска и Италија. Фокус овог пројекта је на пописивању инвазивних врста у воденим екосистемима и јачању капацитета стручног кадра по питању рјешавања овог проблема.
Др Пешић објашњава да екологија препознаје егзотичне и инвазивне стране, односно, алохтоне врсте, од којих само инвазивне имају утицај на екосистем којем не припадају.
-Проблем инвазивних врста постаје значајнији из године у годину, а услијед утицаја климатских промјена, великог интезитета поморског и рјечног саобраћаја, трговине кућним љубимцима и другим факторима. У Јадранском мору је забиљежено више инвазивних врста риба и ракова. Неке најпознатије јесу напухаче (породица Tetraodontidae ), мраморнице (врсте рода Siganus ), плави рак (Callinectes sapidus) и риба труба (Fistularia commersonii). Стране врсте у Јадран и Медитеранско море доспијевају углавном из региона Црвеног мора, кроз Суецки канал (lesepsijski migranti) или из Атлантског океана, каже др Пешић.
За стање екосистема нашег мора, сматра она, као и сваког другог, од највећег је значаја умањивање утицаја инвазивних врста и спрjечавање процеса успостављања популације, заузимања простора и/или ресурса хране домаћим врстама.
-Сви тренутни поремећаји у екосистему се могу позитивно одразити на успјех инвазије неке стране врсте. Kласичан примјер заузимања ресурса јесу раније споменуте мраморнице, које заузимају сличну еколошку нишу као и домаћа салпа (Sarpa salpa) и представљају јој директну конкуренцију, наводи др Пешић.
Рањивост екосистема Јадрана, сматра она, повећана је кроз вишедеценијску интензивну експлоатацију већих предаторских врста риба, али и других организама чије јединке имају потенцијал да одређене инвазивне врсте користе у својој исхрани.
-Рибе какве су керње или мање приднене врсте ајкула могле би постати природан предатор врстама какав је плави рак, међутим, њихова ниска бројност се негативно одражава на успјешност поменуте предације, каже др Пешић.
У зависности од карактеристика, додаје, неке стране врсте могу бити чак и корисне са одређене тачке гледишта.
– Ако се погледа социо-економски аспект морског рибарства, врсте какве су мраморнице немају никакав значај већ праве штету потискивањем салпе која се пласира на тржиште. Међутим, врсте каква је такође инвазивна бијела керња (Epinephelus aeneus) су јако цијењене у исхрани и њихов улов позитивно утиче на економску добит рибара, сматра др Пешић.
Онлајн упитник за грађане: Пријава инвазивних врста
РискМан пројекат укључује и развијање онлајн упитника којим се може пријавити сваки улов или виђење неке непознате врсте.
– Упитник је доступан на веб сајту и страници Института за Биологију мора, али и осталих партнерских институција. Овим се тежи раном открићу страних врста које још увијек нису регистроване у нашим водама, али и биљежењу нових налаза оних које то већ јесу. Сви заинтересовани грађани могу попунити упитник уколико наиђу на инвазивну врсту на било који начин, а путем упитника је могуће додати и фотографију јединке.
Извор фотографије плавог рака: https://www.scubalife.hr/2021/03/plavi-rak/
