Обиљежити 50 година од матуре – значи између осталог потврдити њежну мисао Душка Радовића „лепо је бити млад, али није мали успех ни остарити“. Још млади духом, радосни због сусрета у коноби на Шкверу, овај јубилеј прославили су матуранти Средње школе „Иван Горан Ковачић“ генерација 1975.
Окупило се њих педесетак из свих разреда гимназије и економске школе, са различитих адреса од Београда до Добровника, а упркос годинама које су пролетјеле, емоције су биле свјеже као да су јуче напустили школске клупе. Све је обојила жеља да се поново виде и подијеле лијепе успомене. Један од организатора, Горан Белушевић каже, да је пет деценија просто прохујало.
-Била ми је част да будем у организацији прославе матуре, а сматрам да је ова 50. годишница само број који је више него импозантан, тако да сам се запитао заједно са својим школарцима, оставили смо у ствари једну просту упитну реченицу; Зар је то могуће? А шта? Зар је могуће да је прошло баш толико година, и да су се све те године накупиле у тако малом времену? Не знам како се то другима чини, али мени изгледа да су те године прохујале као брзи глисери на брзом мору. И зато сам пожелио поновно дружење поводом 70. годишнице да догурамо до тамо, а послије тога ко шта хоће и како коме припадне, како се коме заломи, поручио је Белошевић.
У организационом тиму био је и Зоран Оташевић, који је презадовољан одзивом и атмосфером.
-Баш смо задовољни, пријатно изненађени колико смо ове године скупили свога друштва. Кад погледамо, имамо више људи на 50 година него на 40 година матуре. Мислим да је то успјех и нас који смо их анимирали да дођу. Све протиче онако како смо замислили. Атмосфера је добра, амбијент у овој коноби је фантастичан. И све радимо да се проведемо, да се мало испричамо, подсјетимо на неке догађаје и неке ствари које су заборављене, да видимо пријатеље које нисмо дуго видјели, неке чак 50 година. Све је то вриједно труда који смо уложили скоро месец и по дана.
Ако те људи негдје зову треба да дођеш. И мислим у неким годинама, као што смо ми у зрелим годинама, да је дружење и подсјећање на те дане младости нешто што те држи и одржава у животу за сутра, за прекосутра… Имали смо идеју да позовемо и професоре који су још са нама, али су из објективних околности одустали. Међутим, свима ће бити упућене поруке и захвалност што су били са нама толике године, што су нас трпјели на крају крајева, а било нам је угодно свих тих година кад су нам предавали.
О термину новог сусрета каже Оташевић сада размишља мало другачије.
– Вјеровато ћемо се дружити, нећемо чекати 10 година, него ћемо то скратити на 3, 4 или 5 година…Ипак вријеме чини своје и године чине многим људима, тако да размишљамо да се сретнемо може послије 3, 4 или 5 година, да годишњицу опет обљежимо, да се скупимо, да се сјетимо тих лијепих тренутака, јер гимназија је нешто посебно. Ко није био у гимназији не зна шта значи, учити, веселити се, проводити се, поготово наше генерације који су биле безбрижне, које су уживале у свом животу, како у учионицама, тако и послије наставе и увече… Мислим да је то права порука и да би многи нараштаји који иду даље могли да се мало угледају на нас, како смо ми проводили дане младости, учили и забављали се, а све стизали на крају, поручио је Оташевић и истакао да је 90 % матураната генерације 1975. године факултетски образовано, што је велики усјпех.
Коноба на Шкверу одзвањала је синоћ од смијеха и незаборавних хитова једне младости, старих прича и анегдота, било је и суза, оних радосница али и оних које су заискриле због школских другова који више нису ту. Поздрав ће данас, са фотографијама са прославе бити упућен професорима Лазару Сеферовићу, Крсту Косићу, Сенки Одаловић и Добрили Тербец, а термин новог сусрета остаје отворен. Многи су заговарали сусрет за годину, други за пет, а оптимисти за 10, 20 година. Једно је сигурно, кад год да се деси сусрет сви ће након њега опет понијети онај драгоцјени осјећај припадности и заједништва који с годинама не блиједи, напротив постане снажнији.