Prvi nastup Crnogorskog baletskog ansambla na sceni u Herceg Novom, u režiji Maria Pavla del Monaka, koreografiji Aleksandra Ilića, na muziku crnogorskog kompozitora Dejana Božovića, odigrana je sinoć u Dvorani Park, kao završna predstava u okviru 30. Hercegnovskim aprilskih pozorišnih svečanosti.
Ova baletska predstava rađena je po motivima „Romana o Londonu“, Miloša Crnjanskog, u produkciji Muzičkog centra Crne Gore.
Publika je i ovu predstavu u okviru HAPS-a, prihvatila sa oduševljenjem. Predstava govori o subjektu, koji ne želi da se prilagodi drugom kulturološkom kontekstu, pa čak i na svoju štetu, postavljajući zapravo pitanje o multikulturalnosti.
Koliko uopšte mi želimo i koliko mi uopšte imamo kapaciteta da prihvatamo jedan dijametralno suprotni kulturološki KOD, od našeg, navedeno je u obrazloženju poruke ove baletske predstave.
Ocjenu ovogodišnjih Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti i početku svoje glumačke karijere, za RTHN priča Marina Bukvički:
– Potpuno sam oduševljena onim što sam propratila na HAPS-u. Pripadam prvoj generaciji crnogorske Akademije glume, u klasi profesora Bore Stjepanovića. I 1999. godine, imala sam čast da nastupam sa predstavom „Ljubav“ , da zapravo otvaramo festival, Andrija Milošević, Stevan Radusinović i ja. Evo, sam doživjela da posle 26 godina, moj sin Vladimir Sekulić bude u prvoj postavci crnogorskog baletskog ansambla i da ga gledam u predstavi „Odustajanje“. U Herceg Novom imate toliko dobrih festivala i predstava i ne znam da li ste svjesni kakvo blago imate. To je zaista sjajno, smatra Bukvički.
Tema ovog HAPS-a bila je budućnost pozorišta, ali nedopričana, ocjenjuje novinarka i jedna od organizatorki svečanosti, Vitka Vujnović.
Književnica i profesorica filozofije, psihologije, logike i etike Višnja Kosović,kaže da kada se završi ovako jedna uspješna manifestacija – Hercegnovske aprilske pozorišne svečanosti, po kojima smo već prepoznatljivi kao grad i Boka, nemoguće je ne postaviti pitanje o budućnosti pozorišta:
– Zato što je pozorišna kultura u kontinuitetu, što se tiče evropske kulture istrajavala. Znamo koliko je jaka bila pozorišna kultura u helenskom svijetu. Koliko je bila jaka pozorišna kultura u prelomnim momentima, kao što je bilo srednjovjekovno pozorište, koliko je bilo značajano i izražavalo duh vremena, pozorište renesanse, klasicizma i da ne govorimo savremenog pozorišta. Pozorišna kultura je kultura jednog nevjerovatnog susretanja i sažimanja određenih stremljenja u kulturi. I ona ima svoje uspone i padove.
Jedno vrijeme je takvo, kakva je njegova pozorišna kultura, između ostalog. Znači, ne mjeri se u nauci, tehnici, nego može da se mjeri i stanjem u pozorišnoj kulturi, što nas u tom smislu i obavezuje, kada razmišljamo o budućnosti pozorišta, obrazložila je Kosović.
Ona je čestitala organizatorima HAPS-a na raznorodnom programu, od HAPS-ća, pratećih programa do svih predstava, koje su različite a tako moćne, kako navodi, povezane sa muzikom, što je predstavljalo na neki način radni koncept Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti.
