Први наступ Црногорског балетског ансамбла на сцени у Херцег Новом, у режији Maria Pavla del Monaka, кореографији Александра Илића, на музику црногорског композитора Дејана Божовића, одиграна је синоћ у Дворани Парк, као завршна представа у оквиру 30. Херцегновским априлских позоришних свечаности.
Ова балетска представа рађена је по мотивима „Романа о Лондону“, Милоша Црњанског, у продукцији Музичког центра Црне Горе.
Публика је и ову представу у оквиру ХАПС-а, прихватила са одушевљењем. Представа говори о субјекту, који не жели да се прилагоди другом културолошком контексту, па чак и на своју штету, постављајући заправо питање о мултикултуралности.
Колико уопште ми желимо и колико ми уопште имамо капацитета да прихватамо један дијаметрално супротни културолошки КОД, од нашег, наведено је у образложењу поруке ове балетске представе.
Oцјену овогодишњих Херцегновских априлских позоришних свечаности и почетку своje глумачке каријере, за РТХН прича Марина Буквички:
– Потпуно сам одушевљена оним што сам пропратила на ХАПС-у. Припадам првој генерацији црногорске Академије глуме, у класи професора Боре Стјепановића. И 1999. године, имала сам част да наступам са представом „Љубав“ , да заправо отварамо фестивал, Андрија Милошевић, Стеван Радусиновић и ја. Ево, сам доживјела да после 26 година, мој син Владимир Секулић буде у првој поставци црногорског балетског ансамбла и да га гледам у представи „Одустајање“. У Херцег Новом имате толико добрих фестивала и представа и не знам да ли сте свјесни какво благо имате. То је заиста сјајно, сматра Буквички.
Тема овог ХАПС-а била је будућност позоришта, али недопричана, оцјењује новинарка и једна од организаторки свечаности, Витка Вујновић.
Књижевница и професорица филозофије, психологије, логике и етике Вишња Косовић,каже да када се заврши овако једна успјешна манифестација – Херцегновске априлске позоришне свечаности, по којима смо већ препознатљиви као град и Бока, немогуће је не поставити питање о будућности позоришта:
– Зато што је позоришна култура у континуитету, што се тиче европске културе истрајавала. Знамо колико је јака била позоришна култура у хеленском свијету. Колико је била јака позоришна култура у преломним моментима, као што је било средњовјековно позориште, колико је било значајано и изражавало дух времена, позориште ренесансе, класицизма и да не говоримо савременог позоришта. Позоришна култура је култура једног невјероватног сусретања и сажимања одређених стремљења у култури. И она има своје успоне и падове.
Једно вријеме је такво, каква је његова позоришна култура, између осталог. Значи, не мјери се у науци, техници, него може да се мјери и стањем у позоришној култури, што нас у том смислу и обавезује, када размишљамо о будућности позоришта, образложила је Косовић.
Она је честитала организаторима ХАПС-а на разнородном програму, од ХАПС-ћа, пратећих програма до свих представа, које су различите а тако моћне, како наводи, повезане са музиком, што је представљало на неки начин радни концепт Херцегнoвских априлских позоришних свечаности.
