Отворено првенство Црне Горе у градњи сувомеђе биће одржано у херцегновском залеђу током викенда. Овај својеврсни фестивал камена првенствено има културну и едукативну улогу, али и спортско-рекреативну, те забавну ноту.
У суботу, 14. септембра, од 12 сати, заинтересовани се могу придружити едукативној радионици градње сувомеђе, те научити, обновити, или подијелити своје знање и праксу са осталим учесницима и организаторима у пријатном амбијенту Котобиљског извора, који се налази на свега 10 минута вожење магистралним путем из Мељина ка Требињу.
Вјештина градње сувомеђе је од 2017. године уврштена на списак заштићене нематеријалне баштине човјечанства. Код нас су сувозидне грађевине све више угрожене зубом времена, али и урбанизацијом, због које се кроз Црну Гору све више смањује културни пејзаж чија је главна особина управо сувомеђа.
На почетку дешавања ће се организовати теоретски дио о распрострањењу сувозидне градње у свијету и код нас, те значају очувања, али и угрожености ове вјештине данас, након стогодишњег периода током којег је сувозидна здања била на маргинама. Након теоретског дијела слиједи практични рад уз стручни надзор и повремене паузе. По завршетку радионице и апсолвирања обрађених тема учесници се могу укључити у едукативну пјешачку туру кроз фантастично камено царство Љутог крша. До почетне тачке се долази сопственим превозом, петнаестоминутном вожњом.
Љути крш је гео-знаменитост, смјештена у оквиру Парк природе Орјен. Обилазак се изводи старом, у камену зиданом вијугавом стазом из времена кад је сваки кутак залеђа имао значај за руралну економију, па тако и простор Љутог крша који се користио за екстензивно сточарство, али и као прибјежиште у опасним временима. Крш је симбол Црне Горе и спољних Динарида са приобаљем уопште, али и природно окружење за материјал (камен) од којег су вјеште руке динарског човјека миленијумима знале да израде готово све што је било потребно, па и преко тока: од великих камених посуда (каменица) за воду и уље, преко кућа и цркава, па све до ситница за забаву, рецимо, камених бућа.
У недјељу, 15. септембра, на платоу Котобиљског извора, од 9 до 12 (тачна сатница зависи од броја пријављених екипа), одржаће се централни догађај, 8. Отворено првенство у градњи сувомеђе. Трочлане екипе се могу пријавити на вибер (069 360 803) поруком са списком учесника, односно, добити додатне информације. Ако максимални број од 10 екипа не буде попуњен на тај начин, биће омогућена и пријава на лицу мјеста, непосредно пред почетак догађаја. Након отварања Првенства, екипе наступају појединачно. Свака има 15 минута времена да подигне сувомеђу одређене дужине, висине, нагиба изгледа и конструктивне стабилности, те на основу тога бива бодована. Паралелно са тим, за најмлађе се одвија на посебној локацији дјечја (забавна) радионица градње сувомеђе. Њихов материјал за градњу је ситнији камен.
Након наступа посљедње такмичарске екипе, судије одређују побједничке екипе, те се приступа церемонији додјели диплома и “Прелазног камена” најбољој екипи у националној конкуренцији. По завршетку догађаја биће организован заједнички ручак за све учесничке екипе и на простору оближњег села Камено.
На Првенству ће учествовати прошлогодишња побједничка екипа (Субра), а у општој конкуренцији и побједничка екипа (Влаји) са прошлогодишњег Првенства Хрватске у градњи сухозида.
Организатори Првенства су Агенција за развој и заштиту Орјена, Планинарски клуб Субра, Мјесна заједница Камено-Жлијеби, док су догађај подржали Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови и Туристичка организација Херцег Нови.
Herceg Novi kuburi sa svojim suvomeđama od kojih su mnoge podignute mimo zdravog razuma.
Jedno od pravila, koje sam pokupio u Njemačkoj, je to da suvomeđa ne treba da bude visočija od metar i četrdeset, inače će vremenom doći do urušavanja.
Na internetu sam pokupio i pravilo: „Kod dvostrukog zidanja zidarski konop i drveni šablon su u službi zidanja. Takođe, nagnutost lica zida zavisi od namjene zida, kamena, umijeća onog ko ga zida. Npr. ako je visina zida 1,4 metra baza zida bi trebala biti 0,8m a vrh zida 0,5m.“
U Herceg Novom su mnoge stare suvomeđe građene previsoko i bez nagiba. Primjeri za to su suvomeđe u maloj strmoj ulici Vrankovića (ispod parka Boka) i u ulici (stepenište) Luke Matkovića (od košarkaškog terena Karača do ulice Save Kovačevića). Tu su se međe već urušavale a popravke dosta traljavo izvedene. Zid izgleda valovito i to bode u oči. Pitam se zbog čega tu SO HN ne obrati više pažnje? Pretpostavljam da je i urušavanje terena ispod Gradske kafane na parkiralište Ranta vila prije nekoliko godina poslijedica loših suvomeđa. Da su tada stradali automobili Opštinara, vjerovatno bi taj problem već bio riješen…
Suvomeđa koja me u Herceg Novom oduševljava je ona u Njegoševoj ulici od bivšeg Ribljeg restorana do „Keringtonke“. Tu su pravi majstori od zanata napravili od velikog kamena suvomeđu visoku preko tri metra, sa nagibom, koja se već sigurno preko osam decenija nije pomjerila niti jedan centimetar! Kamenje je fenomenalno poslagano, mada su oblici kamenja izuzetno nepravilni. Neka vrsta novskog Maču Piču! Takvu stvar danas vjerovatno niko više i ne radi. Velika šteta da je taj zid na nekoliko mjesta prekinut zbog gradnje ulaza u novosagrađene kuće.
Hvala na objavljivanju
Đorđe Matković Minhen/Herceg Novi