Програмом насловљеним „Андрић у новом Новом“ вечерас је свечано отворена Кућа Ива Андрића на Топлој, чиме су се лик и дјело нобеловца симболички вратили у Херцег Нови.
Отварање куће сјећања у години када се обиљежава 60 година од како је Андрић примио највећу свјетску награду за књижевност започело је монодрамом драмског умјетника Тихомира Станића „На Дрини ћуприја“.
Кућу нобеловца и њену сталну музејску поставку „Андрићеве новске стазе, лица и предјели“, отворио је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић.
-Наша је жеља да свако ко живи у Херцег Новом или у њега дође зна зашто је Андрић битан нашем граду, држави, цијелом региону и свијету, те шта је великог писца и дипломату привукло новским улицама и трговима. То је мисија Андрићеве куће, она почиње вечерас и не сумњам да ће бити испуњена у потпуности, казао је предсједник Катић.
Подсјетио је да је отварање овог објекта резултат рада на пројекту који је трајао више од три године. Први радови на тада руинираном и занемареном здању су почели у прољеће 2017. године.
-Ревитализацију је финансирала дијелом Општина Херцег Нови, док је други дио средстава обезбијеђен из фондова Европске уније кроз успјешно спроведен пројекат прекограничне сарадње “Ко.Ко. Тур”, казао је Катић уз захвалност свима који су дали допринос остварењу идеје о коначном привођењу правој намјени и оживљавању овог здања.
-Кућа нобеловца омогућује Херцег Новом привилегију коју има само неколико мјеста на свијету – поновни сусрет са Андрићем и његовом сликом живота и људи. Поносан сам и срећан, као вјерујем сви у нашем граду, што је ово мјесто коначно постало достојно Херцег Новог и Ива Андрића – дом Нобеловца који ће приповиједати о њему и нама, али и бити средиште и повод рађања неких нових прича. Ревитализована Кућа Ива Андрића представља изузетан морални и материјални допринос нашој заједници. Она је нови пут и начин за ширење како културних видика, тако и туристичке понуде, који су неодвојиво везани са општим растом и напретком Херцег Новог, рекао је Катић и поручио да му је жеља
„да у дугом низу година Кућа Ива Андрића дијели судбину његовог дјела – да буде ствар трајнија од свих нас, мост међу народима који на најбољи начин представља наш град, мјесто свјетлости, напретка и човјечности, творевина која повезује све генерације“.
Аутори поставке у којој се налазе и досад неизлагани архивско-фотографски материјали и реплика Андрићеве Нобелове медаље и дипломе су др Владимир Рогановић и Татјана Корићанац, која је више од 30 година била руководилац Спомен-музеја Иве Андрића у саставу Музеја града Београда. Она је тим поводом уприличила и стручно вођење кроз поставку које ће се од сутра наставити свакодневно свим посјетиоцима.
О Андрићевом дјелу и његовом односу према Херцег Новом говорио је руководилац Стручног тима за ревитализацију Куће нобеловца Ива Андрића, историчар књижевности др Владимир Рогановић.
-Ријетки су и са мало чим се могу упоредити тренуци среће и склада када се човјек нађе пред окончаним дјелом које је изникло из инспирације и труда посвећених људи. Сви изазови који су с еналазили на путу његовог стварања бивају прекривени финим честицама заборава и претварају се у пријатна и незаборавна сјећања- оцијенио је Рогановић.
Подсјетио је да је прије 60 година, априла 1961. године, када су чланови Нобеловог комитета промишљали о могућим лауреатима највеће свјетске награде за књижевност, коју ће 10. децембра додијелити нашем писцу, Андрић и Милица Бабић уживали су у Херцег Новом.
-Ове куће тада није било осим у имагинарном свијету мајстора приповједача. А онда се послије стокхолмских свечаности указала овдје између три пута на Топлој. У овој кући и у овом врту једини нобеловац кога имамо провео је неке од најсрећнијих дана свога немирнога живота. Овдје у улици на Топлој писао је о осунчаном Херцег Новом, о његовим степеницама, тврђавама, црквама-подсјетио је др Рогановић.
А шта је нама данас Андрић? -запитао је Рогановић који је и бесједу на отварању насловио тим питањем.
-Свакако велики писац, умјетник чије је дјело живо, животно актуелно и надахнујуће, писац чија се дјела доштампавају, читају, тумаче, писац који је градио мостове међу људима, народима, мостове који постојано стоје као ћуприја на Дрини и мост на Жепи. Оно што је нама подједнако важно је оно да су Андрић и његова кућа симбол да можемо и симбол да ништа није немогуће, казао је др Рогановић уз оцјену да је „Андрић добру управу и племениту вјештину спојио и настала је ова нова кућа која је радост и дика за сваког Новљанина и сваког поштоваоца његовог дјела“.
Отварању су присуствовали министарка просвете, културе, науке и спорта Весна Братић и конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић.
У програму је учествовала Маша Никовић и професори херцегновске Музичке школе.
