У Градској галерији Јосип Бепо Бенковић синоћ је отворена 23. Херцегновска ликовна сцена, која је окупила 62 аутора, чији су радови постављени у оба галеријска простора.
Причу о Херцегновској ликовној сцени започела је директорица херцегновске галерије и музеја Славица Божовић, која је упоређујући ликовне сцене из претходних година, нагласила да ова, 23. предњачи по броју умјетника и радова, што нас наводи на мисао да је година на измаку била плодоносна.
– Није јубиларна година, али јесте година која симболизује трајање, непрекидни низ вриједности и потврду пуног оправдања и постојања овако значајног културног догађаја. Поред наших традиционалних учесника сцене, који чувају стабилност и некадашњост структуре, а међу којима има и полазника некадашње Умјетничке школе у Херцег Новом радује нас чињеница да имамо све више нових учесника који се придружују умјетничком херцегновском сазвежђу, казала је Божовић.
Књижевница, пјесникиња, и учесница ове изложбе Босиљка Пушић је нагласила да се чак 5% становника Херцег Новог бави неким видом умјетности.
-Велики градови и земље кад имају 2 % становништва који конзумирају културу су задовољни, а ми имамо 5%. То је заиста велики постотак и сама чињеница да је овдје изложено преко 60 радова и присутно 60 аутора говори о богатсву овога града. Сваки од тих радова је прозор у неки нови свијет који нисмо познавали до ове изложбе и који нас додирује или дахом, грчем , сумњом или невјерицом, казала је Пушић.
Кустос Јасмина Житник оцјенила је да је Ликовна сцена била и остала динамична изложба која се из године у годину шири па су тако ове године изложена и дјела примјењене умјетности али и монументалне скулптуре:
-Херцегновска ликовна сцена потврђује умјетничко трајање и истрајавање ликовног живота Херцег Новог и свака наредна доноси нове погледе. Пружа прилику за умјетнички израз већ више година и професионалцима и аутодидактима. Отвара могућност за својеврсно такмичење ко је бољи и прилику ликовној публици да бира сопствене фаворите. Овогодишња сцена чедо је пандемије. Она је живот који се супротставља смрти, болести, страху. Кичице или глето у руци су медијум за још једну изложбу која живи и дише дубоко. Наши суграђани Руси и Украјинци приложили су живахна сликовита дјела високе ликовности. Предзнак и једних и других могао би бити Херцег Нови са свом својом љепотом у милион одраза, чак и када је мотив Дурмитор или Бијело Поље. На изложби су се представили и вајари и дјела су суптилна или имају упечатљиву цјеловитост. Ново на овој сцени је монументална скулптура која је учинила да градска галерија буде налик музејима Европе, казала је Житник.
Поставку 23. Херцегновске ликовне сцене можете погледати сваког радног дана до краја године и током јануара.
