ОТВОРЕН МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ: ТРГ ОД КЊИГЕ МЈЕСТО КУЛТУРНОГ И ДРУШТВЕНОГ САЗРИЈЕВАЊА

Међународни сајам –Трг од књиге отворен је вечерас на Белависти а 19. издање манифестације, судећи по великом броју посјетилаца, жељно су ишчекивали љубитељи писане ријечи.

Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, говорећи на отварању, истакао је да ријечи великог Достојевског, које су и  мото овогодишњег Трга од књиге „Престати читати књиге, значи престати мислити“, данас можда више него икада раније имају судбинско значење.

-Живимо у времену дигитализације и брзог преноса података, што нам омогућава да добијемо обиље корисних информација које, чини се, све мање разумијемо и примјењујемо јер нам вид замагљују пролазне вриједности и неподношљива брзина којом данас живимо. Знање прикљупљано хиљадама година доступно нам је лакше него икада у људској историји, али је све мање оних усмјерених на потрагу за њим, рекао је Катић наглашавајући да су зато важне књиге, јер оне „задиру дубоко испод површине, траже од нас да промишљамо свијет и себе, да спознајемо, разумијемо и прихватамо друго и другачије. Кроз књиге, ми учимо живот“.

-Међународни сајам Трг од књиге већ готово двије деценије истрајава у мисији да у Херцег Новом, граду који су многи велики писци звали домом и инспирацијом, промовише вриједност писане ријечи. Градска библиотека и читаоница и Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови потрудили су се, како ове, тако и прошле године, у јеку пандемије, да припреме програм високог квалитета за публику свих генерација. Поред садржаја посвећених великанима свјетске књижевности и савременим писцима, важно је и то да посебно мјесто на Сајму заузимају дјечија и издања из Боке, рекао је Катић и поручио да у најтежим временима сви заједно морамо чувати културу, његовати је и улагати у њу.

-Култура, као и култура читања књига, наш је одраз – ако дозволимо себи да је занемаримо, ма каква пошаст да нас је задесила, учинићемо гријех, према себи и онима који ће доћи за нама –закључио је Катић.

Сајам је бесједом отворио Желидраг Никчевић, дугогодишњи сарадник Трга од књиге, пјесник и књижевни критичар . Бесједу „Поздрав Андрићевом граду из Андрићграда“ Никчевић је започео оцјеном да је и сам на Тргу од књиге духовно сазријевао и био свједок збивања која су Херцег Нови чинила „градом са величанственом књижевном и духовном традицијом који такав мора и да остане“.

Никчевић је вјешто указао на утицаје које су и у Новом и у Андрићграду  „под овим нашим балканским небом „ оставили „ђак са Топле“, Петар II Петровић Његош, који је успоставио „нашу културну и политичку граматику“ те Иво Андрић чија је „проза пронашла кућу баш у Новом“.

-Овдје, овим парчетом обале, од Савине до Топле, ходао je млади Раде Томов, овдје први пут видио књигу и срицао прва слова, да би одавде узлетио према Ловћену и на висини генијално пропјевао. Управо тај ђак са Топле својим блиставим стихом уредио je наш национални ентеријер, духовни и православни. Он је својом мисаоном и емотивном снагом успоставио нашу културну и политичку граматику. Још више, он је створио драгоцјени и спасоносни етар српског заједништва, у коме и данас одзвањају снови, наде и трауме милиона Срба широм свијета.

Никчевић је казао и да у Андрићграду погледом можемо обухватити и Његоша и Андрића као што то можемо и у Новом.

– Кад изађеш на главни трг у Андрићграду, истим погледом можеш пригрлити споменике Ива Андрића и Петра II Петровића Његоша. Taj сусрет на тргу je, у мом доживљају, свакодневни величанствени умјетнички подухват. Жив и животворан, васељенски а српски. Оваплоћена фантазија једног од највећих писаца и једног од највећих филмских умјетника данашњице. Ива Андрића и Емира Кустурице. И Андрићградом, као и Херцег Новим, ходају добри људи свих вјера и нација, и његовим трговима, као и овим, лебди радост слободног стваралаштва, рекао је Никчевић.

Бесједу је завршио Шантићевим стиховима:

…И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!
Па једнога дана, кад се Господ јави,
Кад орлови наши високо заброде

И са твојих рука пану гвожђа тврда,
Да побједну химну слушам с твојих брда
И да с тобом славим дан златне слободе!

Први књижевни програм на отварању посвећен је јубилеју – 200 година од рођења Ф.М. Достојевског. О Достојевском и својој књизи Зли дуси у визији Достојевског, говорила је проф. др Соња Томовић Шундић.

Томовић-Шундић  навела је да  је роман  „Зли дуси“ најсложеније дјело Достојевског, комплексно остварење које  својим идејама, заплетима, радњом и  ликовима плијени пажњу  и у нашој савремености.

„Достојевски је цијела епоха“  рекла је Томовић Шундић  и додала да је овај великан руске и свјетске  књижевности  отворио али и дао одговоре  на најважнија  питања људског живота, универзалне истине о човјеку, људској судбини, међуљудским односима, смислу постојања. Истраживао је и овим романом  онај дио људске природе у којем се зачиње идеја зла, али  анализира и идеју људске слободе и  могућност избора између добра и зла .

Премда, како је казала Томовић Шундић,  Достојевски  исписује  причу  о „демонима у људском обличју“ он поуздано остаје  писац вјере у отјеловљеног Христа. Потврђује то и реченицом „Бог се не доказује, он се показује добрим дјелима…“

Сутра вече од 21 сат очекује нас други програм – промоција књиге Српско питање на прелому епоха. Говориће ауторка, Милана Бабић и проф. др Зоран Чворовић, рецензент књиге.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here