Најстарија ликовна светковина у региону, 58. Херцегновски зимски салон, који доприноси културној размјени и јачању умјетничке сцене на регионалном нивоу, као и подстицању савремених умјетничких пракси, отворен је синоћ у Градској галерији Јосип Бепо Бенковић.
Овогодишњи салон замишљен је да представи дјела умјетника која ће међусобно комуницирати кроз одговор на јасно дефинисану тему „Искуство пејзажа“, а како би се пружио шири одговор представљени су различити медији: цртеж, сликарство, графика, скулптура, инсталација, видео арт и умјетничка фотографија, казала је селекторка, историчарка умјетности Петрица Дулетић.
-Критеријум на основу ког сам вршила селекцију умјетника подразумијевао је оне који не третирају пејзаж само као визуелни мотив, већ га истражују као сложено искуство. У савременом контексту умјетници чији радови истражују пејзаж у свијетлу савремених питања попут климатских промјена, еколошке свијести, губитка природних простора, урбанизације… Затим, миграције људи, како пејзажи обликују колективни идентитет, сјећање и припадност. Такође, заступљени су и радови умјетника који откривају личне или интроспективне везе умјетника са пејзажима, било кроз сјећања, снове или медитативне процесе – ментални пејзаж.
Неки умјетници се изражавају иновативним техникама кроз видео арт и звучним пејзажем. Дакле, циљ ми је био да представим класични и савремени приступ, сједињујући на изложби дјела умјетника који се баве традиционалним приказима пејзажа и оних који пејзаж деконструишу или интерпретирају у апстрактним, надреалним и концептуалним формама, објаснила је Дулетић.
Међу радовима 44 умјетника из Црне Горе и региона, прву награду трочлани жири је додијелио вајарки из Љубљане Паоли Корошец за скулптуру „Кокотов поглед”. Симболишући пролазност, она је палату Дабиновића у Доброти израдила у карамели, а истиче да јој је доживљавање искуства пејзажа представљало изазов.
-Волим да се бавим простором и просторним композицијама, а због познавања Боке Которске и дугогодишњег долажења овамо било је некако логично да учествујем и да размишљам о ономе како сам ја одувијек доживљавала Боку. То је дјелимично кроз њену повијест, што значи сви ти палаци једне Доброте, све те љепоте не само природе него и друштва, па та пролазност као што се и дешава са свима нама, тако и са нашом баштином, односно мијењање не само баштине него и пејзажа.
Чинило ми се да морам да некако испоставим ту љепоту кроз ту неку ријеч слатко, у том смислу употребљавам карамелу, коју сам већ прије употребљавала у мојим радовима. Волим и постићи интерактивност са публиком, што би у овом дјелу значило погледати кроз „шпијунку“ на балкону овог Кокотове куле која се у збиљи распада и која ће, као и одјећа, својевремено некако пропасти. Можда, то све зависи као и увијек од услова у простору, шта ће за нама остати, поручила је Корошец.
Друга награда припала је Борису Борчету Богоевском за слику „Бијели облак”, а трећу су равноправно подијелили Наташа Седеј за скулптуру „Понекад је зима усред љета” и Иван Шуковић за рад „On the spot“.
Манифестацију која већ деценијама представља једну од кључних тачака на културној мапи Црне Горе и региона отворио је предсједник општине Херцег Нови, Стеван Катић, захваливши свим умјетницима који су својим радовима дали нови поглед на пејзаж – било као вањски призор, унутрашње стање или симболички простор истраживања.
-Овогодишња тема упућује нас на размишљање о томе како пејзаж обликује умјетнички израз, како га доживљавамо и осјећамо кроз различите медије и поетике. А, гдје би ова тема могла имати снажнији одјек него овдје, у Херцег Новом – граду чији пејзажи су непресушна инспирација? Сликари, пјесници и умјетници свих врста одвајкада препознају да је у Новом пејзаж много више од визуелне импресије – он је доживљај, искуство које се непрестано мијења, меморија и емоција.
Град који је сам по себи умјетност, је и домаћин једне од најдуговјечнијих изложби на овим просторима, што са поносом истичемо. На Херцегновском зимском салону учествовала су нека од најзначајнијих имена савремене ликовне умјетности, овдје су вођени дијалози који су обликовали ликовну сцену, а свако ново издање доноси свјеже перспективе и нова умјетничка преиспитивања. Зимски салон није само догађај који рефлектује умјетничке токове – он је простор сусрета идеја, истраживања и промишљања савремене умјетности, закључио је Катић.
У име организатора ствараоце и бројну публику је поздравила директорица ЈУ Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић, Гордана Крунић, истакавши да ова изложба опстаје захваљујући умјетницима, вјерној публици и подршци локалне заједнице.
-58 година колико траје наш Салон, траје и трагање за новом бољом и за посматрачева чула изазовнијом темом и изразом у ликовној умјетности, коју покушавамо а надамо се и успјевамо, да донесемо у наш град. Уз помоћ кичице, длијета, оловке, скалпера, пера, прста, на папиру, платну, дрвету, камену, или слободном простору, вођени тренутком, емоцијом, стварношћу, маштом или идејом, настала је визуализација стања умјетника, простора, времена и друштвене заједнице.
Богаство нашег Салона није само у истрајности, индивидуалности, разноликости, прилагодљивости, сталности , промјенљивости, његовању традиционалности и прихватању модерног, већ и у мултикултуралности коју својим учешћем, обогаћују умјетници свих генерација унутар или изван граница наше земље. Вечерас су поред умјетника из Црне Горе, своја дјела изложили умјетници из Македоније, Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, али и умјетници из ових земаља који живе и стварају у Њемачкој, Белгији или Канади, рекла је Крунић.
Она је позвала љубитеље умјетности да искористе прилику за уживање у умјетности која надахњује, током наредних 40 дана трајања Салона, до краја марта.
