Је ли Талија умијешала прсте или је све резултат чудесног случаја тек исте вечери, 15. априла херцегновски мјузикл „Сан о Боки“ изведен је у Београду, у Позоришту на Теразијама, пред препуним гледалиштем, уз овације публике, а у Херцег Новом су у истој атмосфери те вечери почеле Херцегновске априлске позоришне свечаности, наш ХАПС. Пред пуним гледалиштем у Дворани „Парк“ играле су дуодраму „Примадоне“ у режији Ирфана Менсура велика Рада Ђуричин и Тања Бошковић, овогодишња добитница престижне награде „Жанка Стонић“.
Утисци о „Сну о Боки“ стизали су до нас са друштвених мрежа, СМС порукама, и листом биле пуне емоција, и смијеха и суза без којих доброг позоришта и нема. Издвајамо само двије:
„Мирис мора, мимоза, звук таласа, укус соли, угођај за очи, уши и душу донели су нам уметници из Херцег Новог у представи „Сан о Боки“ – Београд је уживао…“ „Радост је преплавила Теразије. Било је свуда, на тротоару, на бини, у гледалишту“.
Позориште на Теразијама одавно је синоним за мјузикл, сцена на којој је игран Кабаре, Бриљантин, Цигани лете у небо, Чикаго, Мама Миа, Флешденс…. И овог априла херцегновски „Сан о Боки“, мјузикл израстао из љубави према граду, хотелу кога више нема, људима и времену који нам недостају, али и увјерењу да „боље вријеме ће доћи“… израстао из труда, жеље, жртвовања, рада, маштања, игре великог ансамбла од 25 људи на сцени и још толико, можда и више оних који се не виде али чине све да театарској чаролији, том неописивом сусрету са публиком дају у свему пуну подршку.
Херцегновско позориште и ХАПС одавно су синоним за театарски живот Херцег Новог, па се наше Позориште може похвалити чињеницом да је одржало продукцију и фестивал и у тешким годинама, а представе попут „Плана Б“ својевремено или протеклих година „Царево ново одијело“ кад год добију прилику да буду одигране на неком међународном фестивалу редовно заслуже награде. Из жеље да нам Нови буде град и да има позориште рођен је и ХАПС, фестивал који траје пуних 27 година, фестивал који слави новско позоришно стваралаштво и подједнако знамените и успјешне позоришне ствараоце региона.
Сви доносимо одлуке које нам диктира срце – посебно када је, без лажне скромности, оно пуно радости, па и поноса. Ова прича у којој херцегновска стваралачка и организаторска енергија у једној ноћи освоји Београд „Сном о Боки“ и Херцег Нови на почетку позоришног фестивала „Примадонама“ потврђује без сумње да Херцег Нови заслужује своје ГРАДСКО (ХЕРЦЕГНОВСКО) ПОЗОРИШТЕ. Позориште које зна да одузме дах, да остварује снове, да отвара путеве и када мало ко вјерује да је то могуће, да ствара магију која очара не само Херцег Нови, него и фестивалске жирије и публику европских градова.
Много је страница о животу позоришта у Новом исписаних успонима, падовима, успјесима и корацима у другом правцу, једна, можда најважнија још је празна. На њој треба исписати одлуку о оснивању Градског позоришта, али та одлука није само на онима који позориштем дишу и стварају магију којом славе и Херцег Нови!
У прилог овој мисли и коментар уважене професорице Вишње Косовић, добитнице бројних награда за књижевно и научно стваралаштво, недавно и награде „Марко Миљанов“ и Октобарске награде Херцег Новог:
„Представа (Примадоне) је била изузетна, актуелна и симболична. Највећи је успјех у умјетност када једно дјело „згусне“ свој умјетнички израз до СИМБОЛА. Симболику ове представе појачало је СТАЊЕ У КОМЕ СЕ НАЛАЗИ НАШЕ ПОЗОРИШТЕ. Као да је представа направљена да буде ПОКЛИЧ И ВАПАЈ ЗА ДОСТОЈАНСТВЕНО УТЕМЕЉЕЊЕ ХЕРЦЕГНОВСКОГ ПОЗОРИШТА. Заиста, дјелује парадоксално – Херцегновско позориште у никаквим условима, сваке године има изузетну продукцију, СУПТИЛНО ОСМИШЉЕНУ И АКТУЕЛНУ, САВРЕМЕНУ И ПОДСТИЦАЈНУ“, пише Вишња Косовић и додаје да зато треба да заједно осмислимо неку ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СТРАТЕГИЈУ, да се подржи, неизоставно, наше позориште.
Овоме додајемо и повик Тање Бошковић, почасне грађанке Новог, са сцене, након одигране представе, а уз буран аплауз публике „Херцег Нови мора да има Позориште!“
„Сан о Боки“ продукција херцегновске НВО „Бруна“ мјузикл рађен према тексту Пеђе Ристића у режији Петра Пејаковића, „Царево ново одијело“ с потписом истог редитеља и чедо Херцегновског позоришта које протеклих година реализује фестивале и представе у сарадњи са Херцег фестом, добили су подршку Општине Херцег Нови, спонзора и пријатеља.
Оно што треба нагласити након ових несумњивих успјеха јесте стваралачка снага која се у њиховој реализацији преплитала, подржавала и доказивала колико и како Херцег Нови може досећи театарске врхове.
У овим представама играли су новски глумци који добрим дијелом данас држе и позоришни репертоар Црне Горе: Милош Пејовић, Горан Славић, Дејан Ђоновић, а стасали су у нашем позоришту, у нашем Новом. Уз пројекте су били и остају они који су деценијама учествовали, носили, градили репертоар новског позоришта попут Зорана Тројановића, Саре и Слободана Јањића, Оливере Доклестић, Данила Бабовића, и на многим другим пољима од Витке Вујновић, продуценткињa Миреле Шћасни и Милине Ковачевић, дизајнера и сценографа Војислава Воја Килибарде, Вука Вуковића који је ХАПС осмислио као фестивал радио драме у вријеме када је корона све зауставила, костимографкиње Весне Вукићевић, плесног педагога Антоније Новоселац, до сасвим младих: студента Андрије Рашовића, Ларе Ковачевић, Луке Гардашевића и Луке (Пера) Дубанека. Придружили су у „Сну о Боки“ Мирослав Бобо Милановић, Андреј Божановић, Маја Лукшић, Загорка Комљеновић, Милица Милановић, Ђуро Познановић, Радован Чепрнић, плесачи Лукас Бок, Бјанка Врцан, Миа Мишевић, Сара Гига, Сања Ђурић и Андреа Пророчић, уз многе иза сцене, иза рефлектора, миксете за звук и свјетло, сараднике који су неопходни за остварење позоришне магије.
На једној страни је искуство, на другој снага младих. Дворана Парк која тражи дотјеривање, уз добру вољу колектива да свима буду поуздани домаћини, жељна публика a заједно- довољно за ПОЗОРИШТЕ, ХЕРЦЕГНОВСКО, ГРАДСКО!
В. Вујновић
