Поводом Његошевог дана – црногорског празника културе, у организацији ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови синоћ је у фоајеу Дворане „Парк“ организовано предавање „Његошев примјер”. О владици и пјеснику Петру Другом Петровићу Његошу говорио је проф. др Горан Максимовић, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу, који је вишеструко награђиван за свој научни рад и допринос проучавању српске књижевности.
-Ако у свијести сваког историјског народа постоји представа о томе да има свога највећега пјесника, чије је дјело ушло у темеље бића тог народа, идентитета и духовности тога народа, онда је српски народ том најузвишенијом круном могао да овјенча само Петра Другог Петровића Његоша. Зато су ти дани које обиљежавамо у новембру свети дани духовности, и то су они дани које српски народ гдје год да живи, на било ком континенту или било којој покрајини овог Балканског полуострва, некако повезују у једну цјелину. Имао сам прилику да говорим у Куманову и у Приједору, Дрнишу и у Требињу, Прокупљу, Пироту, ево овдје у Херцег Новом, у било ком граду у којем је српска књижевност и српска духовност важна и драгоцјена и дио нашега идентитета, казао је Максимовић.
Максимовић је истакао да народ на овим просторима има изразит степен духовности који нас враћа на прави животни пут, који назива Његошевим путем.
-Тај снажан духовни моменат који је био присутан у Његошевој личности га је непрестано подстицао да не буде само владар, него да буде пјесник, да буде умјетник, писац, да се окрене вишим сферама живота и духовности, тако да су те двије енергије, те двије силе практично руководиле цјелокупан његов живот, а на жалост није живио дуго. Умро је 1851. године са ненапуњених 38 година живота, подсјетио је Максимовић.
Он се осврнуо и на трогодишњи период у којем је велики утицај на Његошево духовно и пјесничко стасавање имао Сима Милутиновић Сарајлија али и на Његошев боравак у Русији који је имао велики значај за његову политичку и пјесничку биографију.
-Тада је упознао руског цара Николаја и на тој првој аудијенцији млади владика је фасцинирао руског цара. Како је сам Његош свједочио, сам му је Бог дошапнуо шта да каже на тој аудијенцији и да на неки начин те односе учини бољим, пријатељскијим и блискијим. Важно је имати у виду да у вријеме када је он дошао у Русију, односи између Црне Горе и царске Русије нису били најидеалнији. Приликом тог сусрета руски цар који је и сам био висок човјек, готово два метра, био одушевљен љепотом и висином Његоша. Када му је рекао „Ви сте виши од мене“ Његош му је узвратио, „Само је Бог виши од рускога цара“, и тиме је придобио симпатије, рекао је Максимовић.
Говорећи о Његошевим највећим остварењима, попут Горског вијенца и Луче Микрокозма, Максимовић је истакао његову велику способност за филозофско тумачење и разумијевање дјела као и добро развијену ауто поетичку свијест.
-Онда када је најтеже, када вам је у историјском смислу најдраматичније, када ћете можда нестати, јавља се пјесма као обновитељска, препорађајућа енергија. И управо на тој препорађајућој енергији заснована је и књижевна и животна филозофија Петра Другог Петровића Његоша.
Након Његошеве смрти написано је много великих и значајних дјела о његовом животу. Посебне димензије његовог стваралачког опуса биле су посвећене филозофији, теологији и његовој књижевној и стваралачкој личности, закључује Максимовић.
