У мјесту Мокри до на Врбању данас је обиљежена 81 година од формирања Орјенског партизанског батаљона који је од новембра 1941. године до краја маја 1942. године, у Другом свјетском рату, дао немјерљив допринос у НОБ-у, а борци овог батаљона ратовали су и после његовог расформирања на готово широм бивше Југославије.
Делегација организације бораца НОР-а 1941-1945 Котора, Тивта и Херцег Новог положила је цвијеће и вјенце на споменик, а потом је представник борачке организације Херцег Нови Слободан Новаковић подсјетио на ноћ 8. на 9. новембар 1941. године када је батаљон формиран
– Те ноћи на састанку Мјесног комитета у колиби Јована Бутурова Вавића, 25 делегата преставника КПЈ са територије Западне Боке донијело је одлуку да се формира Орјенски партизански батаљон. Батаљон се већ у децембру прославља успјешним борбама на Церовику, Драгаљу, Црквицама, Кнежлазу, Убаљској планини, Дугуњи и у другим борбама од Конавала до Горњег Ораховца. Нарочито је била импознатна побједа на Церовику (изнад Рисна) 7. децембра 1941. године, када је нанијет тежак ударац италијанском батаљону, који је покушавао да се пробије из правца Рисна према Грахову. Том прилом је тешко рањен и комадант Орјенског батаљона Мирко Матковић. Овај батаљон је затим под руководством новог команданта Глига Мандића и политичког комесара Николе Ђурковића пружио снажан отпор и нанио непријатељу осјетне губитке од 14. до 26. децембра 1941. године.
Орјенски батаљон забиљежио велике успјехе – шест мјесеци држао је слободну територију. Извојевао је 14 великих побједа. Орјенци су извршили још 27 мањих акција и диверзија на окупаторе и његове сараднике. У овим борбама избацили су из строја око 1600 непријатељских војника, подофицира и официра уз властите губитке од 26 погинулих и 22 рањена.
Орјенски батаљом је издвајао из својих редова читаве јединице, своје најбоље борце и руководеће кадрове слао у борбу на друге терене у Црној Гори гдје је фронт био угрожен. Батаљон је имао одлично организовану мрежу својих пунктова, веза и сарадника на читавој новоослобођеној територији, преко којих се дотурала храна оружје и други материјал.
– Италијани су ову област званично сматрали својом провинцијом, а не окупираном териториом, а баш су у њој доживљавали најтеже поразе које им је наносио Орјенски партизански батаљон. Зато је орјенска епопеја најславније поглавље у историји народа Боке. Дивна страница њене слободарске историје. Побједоносну борбу Орјенског партизанског батаљона није могао уништити до зуба наоружани окупатор. Узалудни су били окупаторски топови, тенкови и авиони, узалуд су била убијања, паљевине, пљачкања, хапшења и Иинтернирања родољубивог становништва Боке, казао је Новаковић и осврнуо се на суморни крај и неразјашњени начин расформирања овог славног батаљона 28. маја 1942. годиине.
– Нама је част и обавеза да смо овдје и данас, да се можемо сјетити народа и војске који су формирали Орјенски батаљон као једну од претеча формирања Бокељске бригаде и ослобођења свих ових простора, навео је Слободан Новаковић.
Дужност данашњих генерација је да се сјећају људи који су уградили своје животе у слободу у којој данас сви уживају, казао је потпредсједник СОБНОР-а Црне Горе Љубенко Боровић.
– Брине ме јер се о оваквим догађајима не прича ученицима у школама, али ни студентима, нико их не упознаје са догађајима који су се збили у борби за слободу. Зато се плашим да ћемо једног дана овакве догађаје препустити забораву. На нама је задатак да се наставимо окупqати, обиљежавати важне датуме, али и да окупљамо млађе генерације како би им пренијели знање и традицију да наставе да обиљежавају сјећање на људе који су се борили да би нам донијели слободу, казао је Боровић.
За ученике ОШ Орјенски батаљон у петак, 11. новембра биће приређен час историје у оквиру којег ће чути причу о знаменитој борби Орјенаца.
