Заједница општина Црне Горе организовала је у двије одвојене сесије, обуку ментора и студената волонтера за менторску подршку дјеци без родитељског старања након напуштања ЈУ “Дјечији дом Младост” Бијела у оквиру пројекта „Социјална и егзистенцијална инклузија дјеце и младих без родитељског старања -повезивање са локалним заједницама у Црој Гори”.
Како наводе у саопштењу, на Јавни позив за менторе, који је Заједница општина Црне Горе објавила 03. априла ове године, пријавило се 13 психолога, који имају најмање пет година искуства у струци.
-Њихова улога ће бити у пружању психолошке, савјетодавне и психотерапутске услуге све до момента док је та подршка потребна. Осим тога, Заједница општина је у сарадњи са Универзитетом Доња Горица, Факултет примијенјене науке, Студијски програм – Примијењена психологија, организовала обуку за седам студената друге и треће године факултета који ће бити подршка менторима у програму и који ће се усмјерити на социјално укључивање младих кроз посјете културним, спортским и сличним догађајима, наведено је у саопштењу.
Предавачи на обукама су доц. др Невенка Павличић, специјалиста клиничке психологије и Дијана Поповић-Гаврановић, дипл. социјална радница и системска породична психотерапеуткиња.
Клинички психолог доц. др Невенка Павличић је истакла да ЈУ „Дјечији дом Младост“ Бијела има дугу традицију бриге о дјеци без родитељског старања, те да дјеца долазе у ту установу из разних разлога: смрт родитеља, напуштање, злостављање, занемаривање, економске тешкоће када су родитељи лишени родитељског права због немогућности пружања адекватне бриге.
-Одрастање без родитељског старања може имати дугорочне посљедице на емоционални и социјални развој. Дјеца осјећају несигурност, смањено самопоуздање и осјећај припадности, што може утицати на њихову способност да се интегришу, у већем су ризику од социјалне искључености, незапослености, сиромаштва и проблема менталног здравља. Недостатак породичне подршке може отежати процес осамостаљења и доношења важних животних одлука, истакла је Павличић.
По њеним ријечима, овим пројектом се жели постићи успостављање система потпуне и квалитетне социјалне заштите како би се сваком дјетету омогућило да изгради стабилан, независтан и достојанствен живот.
-Циљ је осигурати да ова дјеца не буду само физички враћена у локалне заједнице већ да буду оспособљена да у њима активно учествују, остварују своје потенцијале и осјећају се прихваћено, нагласила је Павличић.
Генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе, Мишела Манојловић је истакла да се мјере које ће бити садржане у овом Програму не тичу само задовољавања основних егзистенцијалних потреба попут становања, образовања и запослења, већ су усмјерене и на психолошку подршку, развој талената и јачање социјалних и других вјештина.
-Реализација ових мјера захтијева озбиљан приступ тј. ангажовање пажљиво одабраних стручњака и ментора, сарадњу и снажну међусобну подршку централних и локалних власти, укључивање цивилног сектора, међународну сарадњу и корисћење свих доступних донаторских фондова, истакла је Манојловић.
Она је подсјетила да се ради о осјетљивој категорији људи којима је потребна свеобухватна подршка, у чему ће ментори имати кључну улогу. Прије свега, у оснаживању и психолошкој подршци за све животне ситуације, посебно ако се има у виду да је ријеч о дјеци која су расла без родитељског старања.
Пројекат има амбицију да успостави одржив систем подршке овој циљној групи полазећи од важеће регулативе на централном и локалном нивоу, стратешких опредјељења државе и европских стандарда у области социјалне и дјечије заштите.
У сљедећој фази, како наводе из заједнице општина, пројекат ће бити проширен и на дјецу из хранитељских породица.
