Управљање лукама од локалног значаја мора бити у надлежности општина, став је Заједнице општина Црне Горе поводом Нацрта закона о лукама – нагласила је Сања Живковић, секретарка Одбора за комуналне послове и животну средину Заједнице општина, на округлом столу организованом поводом Нацрта закона о лукама.
Како је саопштено из Заједнице општина, Живковић је подсјетила да је шест приморских општина крајем 2024. године заједнички покренуло Иницијативу за измјене и допуне Закона о морском добру, Закона о планирању простора и изградњи објеката и Закона о лукама, чији је циљ да се спроведе децентрализација и да се овлашћења за управљање пренесу на локалне самоуправе. Овакво рјешење није новина – оно је већ пракса у Хрватској, Албанији и Италији, гдје општине имају кључну улогу у редовном управљању обалом и лукама, чиме се обезбјеђује одговорније, одрживије и праведније управљање ресурсима.
Тада је предложено да се послове управљања лукама повјере општинским органима, а да се приходи остварени од њиховог коришћења сливају у буџете јединица локалне самоуправе на чијој територији се луке налазе. На тај начин средства би се враћала тамо гдје су остварена и улагања би била усмјерена на оно што је грађанима и привреди најпотребније – развој инфраструктуре, очување простора и подизање квалитета живота.
Живковић је истакла и да су принципи Европске повеље о локалној самоуправи, коју је ратификовала и Црна Гора, јасно дефинисали да јавне послове треба да обављају органи власти који су најближи грађанима, уз пуно уважавање обима и природе тих послова, као и критеријума ефикасности и економичности. Устав Црне Горе додатно гарантује право на локалну самоуправу, које подразумијева да грађани и њихови изабрани представници имају право и способност да у оквиру закона уређују и управљају пословима од непосредног и заједничког интереса.
Полазећи од ових принципа, као и од Меморандума о сарадњи потписаног између Владе Црне Горе и свих јединица локалне самоуправе у децембру 2024. године, Заједница општина сматра да је дошло вријеме да се отпочне процес стварне децентрализације у управљању морском обалом и лукама. Подсјећамо и да су до 1992. године тим простором управљале општине, а да је каснијом централизацијом надлежности формирано јавно предузеће „Морско добро“, које до данас није усклађено са законским обавезама о реорганизацији у привредно друштво. Тиме се, између осталог, доводи у питање правна ваљаност бројних одлука и пропушта прилика да се средства остварена коришћењем морске обале и лука на правичан начин враћају локалним заједницама.
Само у посљедње три године свега четвртина прихода од управљања морском обалом враћена је у инфраструктурне пројекте општина јужног региона, иако се највећи дио тих прихода управо ту остварује. Таква пракса показује да садашњи модел не доприноси равномјерном развоју, већ продубљује разлике међу општинама и смањује могућност да локалне заједнице планирају и уређују свој простор према потребама грађана и привреде.
Заједница општина Црне Горе вјерује да ће Скупштина и Влада Црне Горе уважити ове аргументе и препознати да децентрализација није пријетња, већ шанса за јачу и одговорнију државу, у којој општине и држава заједно раде за добробит грађана и правичан развој цијелог приморја.
