Као други програм, синоћ је на Тргу од књиге приређен омаж писцу Горану Петровићу, аутору кратке прозе „Савети за лакши живот“, романа „Атлас описан небом“, збирке приповједака „Острво и околне приче“, романа „Опсада цркве Светог Спаса“ , Ситничарница „Код срећне руке“ и других. Књиге су му штампане у преко четрдесет издања.
Говорећи о његовом богатом опусу, иако припада млађој генерацији писаца, књижевник Никола Маловић, је истакао да је Петровић био прави мајстор писане ријечи.
-Ако је једна од могућих дефиниција књижевности да је књижевност збирка зналачки укрштених ријечи, онда је Горан Петровић прави мештар у томе, одличан стилиста. Горан Петровић користи све могуће српске ријечи на мало простора. Он осјећа одговорност према српском језику и, као ријетко ко, бди над сваком реченицом и украшава је докле год може. Можда је зато и поодмакао толико тај његов рад на роману „Делта,“ зато што је водио скрб да, као што је некад „песма морала да буде цела лепа“, тако је Горан Петровић водио рачуна да роман буде цио лијеп, казао је Маловић.
Горан Петровић је био и остаће несумњиво један од најчитанијих писаца последње деценије 20. и прве двије деценије 21. вијека, а величину и неупитни значај једног аутора вријеме показује и у огледању са другим културама, истакао је књижевни критичар Младен Весковић.
-Та врста сагледавања и мерења делотворности једног књижевног уметничког текста, или уметничког дела уопште, начин на који оно функционише ван матичне културе је најбољи показатељ квалитета и универзалности једног књижевног уметничког дела у целини. Због тога једна од занимљивости посла којим се бавим јесте да могу да готово сваке године пратим које су то књиге које се са српског језика преводе на стране језике, колико се преводе и на које језике. Ту постоји занимљива учесталост између тога да многи аутори који у локалним размерама врло често имају изузетну рецепцију у међународним оквирима не значе готово ништа, или да врло често они који имају готово занемарљиву међународну рецепцију у локалној јавности то представљају као изузетне успехе. У случају Горана Петровића то није било тако, најпре из разлога што је Горан својом скромношћу најчешће ћутао о томе колико су његова дела заиста, не само превођена, него читана, поручио је Весковић.
Историја српске културе ће се још деценијама помучити да савлада велике изазове које је поставио прерано преминули писац, казао је историчар књижевности Александар Јерков.
-Горан Петровић је имао велико дело и то велико дело је привукло пажњу, не само нашу него и света, али није имао велики књижевно-историјски амбијент. Није имао велики моментум историје која би мало само олакшала да његово дело дође до других људи. То би се могло назвати неком врстом историјске коњуктуре. Њему је тако једна нијанса перцепције српске културе и књижевности недостајала у Француској и у Шпанији да он буде светски класик за дуга времена. Пренећу вам једно моје мало искуство. Шетао сам се Буенос Ајресом и у три књижаре на три различита места нашао Горанову књигу. Једино његову, и то не само од српских или екс-југословенских него од целе источне Европе пронађете Кундеру и тако два писца, и Горана Петровића, казао је Јерков.
Чега год се Горан латио, његова мјера је била постављена на највишу љествицу, казала је библиотекар савјетник Драгана Типсаревић, истакавши да је све у вези њега било је неуобичајно.
-Успео је и у ономе што се нажалост ретко дешава: да буде цењен и вољен, да буде велики и у свом месту – „покретно културно добро“, како смо у шали говорили, и да то буде консензус што се у Краљеву такође ретко дешава, и да га то прати од гимназијских почлетака, па великог успеха да 1993. године рукопис „Атласа“ прихвати „Матица српска“, затим да у огранку библкиотеке у Жичи напише „Опсаду цркве Светога спаса“ и вине се, попут светог манастира у роману, у сами врх српске књижевности. Чини се брзо, свакако не и лако, закључила је Типсаревић.
Последње вечери 22. Међународног сајма Трг од књиге, вечерас од 21.00 сат ће на Белависти бити представљена књига “Медијска писменост и критичко мишљење” Виолете Кецман, која је намијењена свима који желе да сазнају нешто више о могућностима одбране од медијске манипулације кроз образовање.
Поред ауторке, о књизи ће говорити професор Вук Вуковић и главни уредник IK “Clio” Зоран Хамовић, а на затварању осмодневне манифестације под мотом “Књига мора бити сјекира за залеђено море у нама”, биће уручене традиционалне сајамске награде и плакете.
Међународни сајам књига „Трг од књиге“ организују ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови и Секретаријат за културу и образовање. Покровитељи су Општина и Туристичка организација Херцег Нови.
