Kao drugi program, sinoć je na Trgu od knjige priređen omaž piscu Goranu Petroviću, autoru kratke proze „Saveti za lakši život“, romana „Atlas opisan nebom“, zbirke pripovjedaka „Ostrvo i okolne priče“, romana „Opsada crkve Svetog Spasa“ , Sitničarnica „Kod srećne ruke“ i drugih. Knjige su mu štampane u preko četrdeset izdanja.
Govoreći o njegovom bogatom opusu, iako pripada mlađoj generaciji pisaca, književnik Nikola Malović, je istakao da je Petrović bio pravi majstor pisane riječi.
-Ako je jedna od mogućih definicija književnosti da je književnost zbirka znalački ukrštenih riječi, onda je Goran Petrović pravi meštar u tome, odličan stilista. Goran Petrović koristi sve moguće srpske riječi na malo prostora. On osjeća odgovornost prema srpskom jeziku i, kao rijetko ko, bdi nad svakom rečenicom i ukrašava je dokle god može. Možda je zato i poodmakao toliko taj njegov rad na romanu „Delta,“ zato što je vodio skrb da, kao što je nekad „pesma morala da bude cela lepa“, tako je Goran Petrović vodio računa da roman bude cio lijep, kazao je Malović.
Goran Petrović je bio i ostaće nesumnjivo jedan od najčitanijih pisaca poslednje decenije 20. i prve dvije decenije 21. vijeka, a veličinu i neupitni značaj jednog autora vrijeme pokazuje i u ogledanju sa drugim kulturama, istakao je književni kritičar Mladen Vesković.
-Ta vrsta sagledavanja i merenja delotvornosti jednog književnog umetničkog teksta, ili umetničkog dela uopšte, način na koji ono funkcioniše van matične kulture je najbolji pokazatelj kvaliteta i univerzalnosti jednog književnog umetničkog dela u celini. Zbog toga jedna od zanimljivosti posla kojim se bavim jeste da mogu da gotovo svake godine pratim koje su to knjige koje se sa srpskog jezika prevode na strane jezike, koliko se prevode i na koje jezike. Tu postoji zanimljiva učestalost između toga da mnogi autori koji u lokalnim razmerama vrlo često imaju izuzetnu recepciju u međunarodnim okvirima ne znače gotovo ništa, ili da vrlo često oni koji imaju gotovo zanemarljivu međunarodnu recepciju u lokalnoj javnosti to predstavljaju kao izuzetne uspehe. U slučaju Gorana Petrovića to nije bilo tako, najpre iz razloga što je Goran svojom skromnošću najčešće ćutao o tome koliko su njegova dela zaista, ne samo prevođena, nego čitana, poručio je Vesković.
Istorija srpske kulture će se još decenijama pomučiti da savlada velike izazove koje je postavio prerano preminuli pisac, kazao je istoričar književnosti Aleksandar Jerkov.
-Goran Petrović je imao veliko delo i to veliko delo je privuklo pažnju, ne samo našu nego i sveta, ali nije imao veliki književno-istorijski ambijent. Nije imao veliki momentum istorije koja bi malo samo olakšala da njegovo delo dođe do drugih ljudi. To bi se moglo nazvati nekom vrstom istorijske konjukture. Njemu je tako jedna nijansa percepcije srpske kulture i književnosti nedostajala u Francuskoj i u Španiji da on bude svetski klasik za duga vremena. Preneću vam jedno moje malo iskustvo. Šetao sam se Buenos Ajresom i u tri knjižare na tri različita mesta našao Goranovu knjigu. Jedino njegovu, i to ne samo od srpskih ili eks-jugoslovenskih nego od cele istočne Evrope pronađete Kunderu i tako dva pisca, i Gorana Petrovića, kazao je Jerkov.
Čega god se Goran latio, njegova mjera je bila postavljena na najvišu ljestvicu, kazala je bibliotekar savjetnik Dragana Tipsarević, istakavši da je sve u vezi njega bilo je neuobičajno.
-Uspeo je i u onome što se nažalost retko dešava: da bude cenjen i voljen, da bude veliki i u svom mestu – „pokretno kulturno dobro“, kako smo u šali govorili, i da to bude konsenzus što se u Kraljevu takođe retko dešava, i da ga to prati od gimnazijskih počletaka, pa velikog uspeha da 1993. godine rukopis „Atlasa“ prihvati „Matica srpska“, zatim da u ogranku biblkioteke u Žiči napiše „Opsadu crkve Svetoga spasa“ i vine se, poput svetog manastira u romanu, u sami vrh srpske književnosti. Čini se brzo, svakako ne i lako, zaključila je Tipsarević.
Poslednje večeri 22. Međunarodnog sajma Trg od knjige, večeras od 21.00 sat će na Belavisti biti predstavljena knjiga “Medijska pismenost i kritičko mišljenje” Violete Kecman, koja je namijenjena svima koji žele da saznaju nešto više o mogućnostima odbrane od medijske manipulacije kroz obrazovanje.
Pored autorke, o knjizi će govoriti profesor Vuk Vuković i glavni urednik IK “Clio” Zoran Hamović, a na zatvaranju osmodnevne manifestacije pod motom “Knjiga mora biti sjekira za zaleđeno more u nama”, biće uručene tradicionalne sajamske nagrade i plakete.
Međunarodni sajam knjiga „Trg od knjige“ organizuju JU Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Sekretarijat za kulturu i obrazovanje. Pokrovitelji su Opština i Turistička organizacija Herceg Novi.
