У Црној Гори се последњих година сваке године региструје преко 400 новообољелих од канцера дојке, док број умрлих годишње прелази 100. Посљедњих двадесетак година у Црној Гори тако је годишње умирало између 60 и 100 особа.
Највише у овом стољећу по Статистичком годишњаку Института за јавно здравље Црне Горе (ИЈЗЦГ), су 104 особе које су умрле од канцера дојке прије десетак година, док неки најновији незванични подаци говоре да су у 2019. години умрле 123 особе. Најмање особа умрлих од канцера дојке у овом стољећу је било 2003. године, а то су 62 особе, саопштено је из Црногорског друштва за борбу против рака.
Интересантност из Статистичког годишњака ИЈЗЦГ о броју умрлих особа од канцера дојке су 2009. и 2011. година, када су све умрле особе биле женског пола.
Биланс не мора да буде овакав, јер је ова болест, када се открије у раној фази – изљечива. Зато стручњаци поводом Мјесеца борбе против канцера дојке, који се сваке године обиљежава у октобру, подсјећају на важност самопрегледа и превентивних прегледа. Ефекат лијечења, иако су у терапији карцинома дојке направљени значајни помаци, директно зависи од стадијума болести у тренутку постављања дијагнозе и почетка лијечења. Стога је важно на вријеме открити болест.
Појава промјена на дојкама код сваке жене ствара панику, али је већина ових промјена, срећом, бенигне природе. Први корак у раном скринингу је самопреглед. Стручњаци кажу да самопреглед треба да се ради већ послије 25. године једном мјесечно, најбоље послије менструалног циклуса. Ако сте у менопаузи, самопреглед треба радити увијек истог датума у мјесецу.
Насљедни ризик
Насљеђе се сматра најважнијим фактором ризика за многа обољења, а гени одговорни за настанак карцинома дојке су „BRCA 1“ и „BRCA 2“. Ови гени се иначе налазе у свим ћелијама, али тек њихова мутација изазива канцер дојке. Жене које су их наслиједиле носе 80 одсто ризика да оболе. Код више од половине њих болест се јавља до педесете, а код неких и у тридесетим годинама.
Сумњиве промјене на дојкама су:
1. отврдлине, чворићи или задебљања,
2. промјене величине и облика дојке,
3. стварање јамица или набирање коже дојке,
4. свраб, љуштење покожице или осип на брадавици,
5. увлачење брадавице и
6. секрет из брадавице.
Сваки од ових знакова појединачно је разлог да обавезно одете на преглед. Превентивни прегледи код хирурга – онколога, препоручују се једном годишње, а по његовом савјету и ултразвук. Од 40. Године требало би повремено урадити и мамографију, али искључиво када љекар то препоручи. Иако се још увијек не зна узрок канцера дојке, неке жене имају повећан ризик да оболе од ове врсте карцинома.
Фактори ризика су:
1. прва менструација прије 12. године,
2. први порођај послије 30. године,
3. нерађање,
4. каснији улазак у менопаузу и
5. промијенљиви фактори ризика: стрес, нездрава исхрана са много масти и протеина, гојазност, пушење, алкохол.
Три ствари које су најважније и које треба добро запамтити су:
1. особе – жене најчешће саме открију чвор,
2. већина чворова није канцер и оно најбитније
3. открити рано, тј. на вријеме, канцер у дојци је најбоља шанса за излијечење.
