Одрживост европских интеграција и перспективе чланства у ЕУ

У оквиру дводневне Конференције о економији 2023 Привредне коморе Црне Горе, организован је панел на тему „Одрживост европских интеграција и перспективе чланства у ЕУ“.

Уводне ријечи упутила је модераторка Далиборка Уљаревић, директорица Центра за грађанско образовање, а панелисти су били проф. др Гордана Ђуровић, Универзитет Црне Горе и предсједница Црногорске паневропске уније, Горан Свилановић, консултант и бивши генерални секретар Регионалног савјета за сарадњу, Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији и Лепосава Огњаноска Ставровска, Преспа институт, Сјеверна Македонија.

Далиборка Уљаревић казала је да је тема европских интеграција од пресудног значаја за цијело друштво па и за привреду и њену одрживост.

– Чини ми се да недостаје квалитетно спровођење неопходних промјена у том процесу, и то је нешто што већ дуго траје у нашем региону. Но, оно што је још важније за нас који живимо овдје јесте унутрашња демократизација у циљу европске интеграције. Треба добро размислити о томе што нас кочи у нашим властитим државама и како те препреке да саваладамо, казала је Уљаревић.

Горан Свилановић је представио свој рад у High level групи, независној групи високог нивоа, а која пружа методу структурираног дијалога у раним фазама креирања политика. Према његовим ријечима, о придруживању се разговара због развоја, а не због успјеха. Поручује да је неопходно да дође до промјена на Балкану, како би се искористила нова динамика и енергија ЕУ у погледу придруживања.

Гoрдана Ђуровић оцјењује да Црна Гора живи „у феномену одложеног приступања ЕУ“ које карактерише отвореност нашег тржишта, изложеност конкуренцији, а изостанак европских структурних фондова.

– Упорно имамо утисак да ће економски ефекат интеграција бити већи него инвестиције у њих. Много је примјера гдје смо инвестирали у ЕУ законе и њихову примјену, а ослабили своје административне капацитете и не повлачимо довољно европских средстава. Нијесмо добри у припреми документације за инвестиционе пројекте и европске новце – оцијенила је Ђуровић.

Каже да ће након планираног проширења 26 држава бити испод садашњег ЕУ просјека, те да је битан принцип квалитет прије брзине прикључења.

– Морамо сачувати оптимизам за процес прикључења иако нисмо спремни за то у 2030. години. Признајмо да смо ту гдје смо. Врло селективно прихватамо тешке европске обавезе, али смо јако много њих прихватили а нисмо добили економску компензацију. Ми смо за ЕУ важан геополитички регион више као тржиште купаца, а не понуђача и на нама је највећи задатак да то промијенимо – рекла је она.

На питање модераторке о Отвореном Балкану, Ђуровић је казала да свој глас даје Берлинском процесу који је инклузиван и повећава степен повјерења на нашем простору, те да се доста очекује од његове реализације.

Драгана Ђурица истакла је да имамо нови временски оквир, и колико год он изгледао амбициозно, остварив је уколико постоји политичка воља за промјенама и радом на конкретним пројектима, фокусираним на свакодневне проблеме, а не само на политичке теме.

– Уколико постоји посвећеност реформама у области придруживања, постоји и могућност за промјенама, с обзиром на то да нова методологија предвиђа период од 5-7 година за придруживање – истакала је она.

Како је навела, нису земље Балкана једине које морају да се мијењају, и ЕУ мора да се мијења. Истиче да сада дефинитивно можемо разговарати о изводљивом временском оквиру и превазилажењу билатералних проблема.

– Промјене су неопходне унутар саме ЕУ, и у наредним данима имамо конференције на којима ћемо представити полицy папер са конкретним предлозима и акцијама које треба предузети у процесу придруживања у секторима гдје имамо капацитете. О свему овоме ће расправљати представници цивилног сектора. Ако не постанемо чланови, морамо бити спремни отворити и затворити поглавља како бисмо остварили напредак према нашем циљу – поручила је Ђурица.

Она истиче да је повећање техничких капацитета од суштинског значаја, како бисмо сачували људе који ће радити на промјенама кључним за придруживање.  Такође, приступ структурним фондовима ЕУ је од суштинског значаја – закључила је она.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here