Одржана свечана сједница СО Херцег Нови: Сваки новски скалин одише културом живљења и бокељском топлином

Поводом 28. октобра, Дана општине Херцег Нови и 79 година од ослобођења у Дворани “Парк” одржана је свечана сједница Скупштине општине.  Међу бројним званицама били су предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, министарка културе Маша Влаовић, представници дипломатског кора, вјерских заједница,  представници и предсједници градова побратима и пријатеља, црногорских и сусједних општина, парламентарних партија и странака…

Предсједник херцегновске СО, Иван Отовић  подсјетио је на историјске догађаје  и ослобођење града у Другом свјетском рату, а затим се осврнуо на пројекте који су унаприједили живот грађана Херцег Новог.

-Градња аутобуске одвија се према утврђеној динамици, шеталиште у Игалу након 50 година добило је нови изглед, предано се ради на санацији постојећих и изградњи нових локалних путева. Започети су и радови на изградњи водовода на Луштици. Реконструисали смо кошаркашке терене, рекао је Отовић.

Како је казао, посебно треба истаћи борбу  за очување Института и болнице Мељине  на начин да постану дио јавног здравственог система. Подсјетио је да је отворен и Дневни боравак за особе са инвалидитетом 27 +, те да локална управа подржава младе суграђане, културне манифестације и да јачају везе са градовима у окружењу.

-Пред нама је још много тога што треба урадити и искрено сам увјерен да ћемо заједничким залагањем то и учинити. За бољу будућност свих нас и наших потомака, поручио је Отовић.

Предсједник Општине Стеван Катић истакао је у свом обраћању да је Херцег Нови ухватио ритам обнављања, модернизације, изградње и враћања на ону позицију коју је некада имао и коју заслужује. Међу најзначајнијим пројектима, чија је реализација почела израдом пројектне документације, издвојио је изградњу локалне заобилазнице.

-Очекујем да врло брзо почне и градња трасе од Суторине до Зеленике, вриједне око 25 милиона.  Тиме не заокружујемо цјелину и зато планирамо да наредне године буде настављено пројектовање локалне обилазнице око херцегновске ривијере која ће ићи трасом од Пода до границе са општином Котор. Ријеч је о изузетно значајном и вриједном пројекту, али највриједније је што ћемо омогућити нормално функционисање града, док чекамо трајно рјешење које планира држава, а то је изградња Јадранско – јонског аутопута и брзих цести. Наравно, законске процедуре су такве да сваки поступак захтјева доста стрпљења, рада и времена на шта смо спремни јер је наш циљ јасан, рекао је Катић.

Подсјетио је и да се граде аутобуска станица, водовод и пут на Луштици, да слиједи доградња Дневног центра за кориснике старије од 27 година у Суторини, изградња Панорамске гондоле Игало – Илиница, реконструкције школе у Србини и бројни други пројекти који су уврштени у капитални буџет државе и значе улагања од више десетина милиона еура у Херцег Нови.

-У току је друга фаза радова у Игалу, а у сарадњи са Морским добром радиће се и дио шеталишта од Савине до Мељина које ће, на тој дионици, први пут бити поплочано, ограђено и на њему реконструисана комплетна јавна расвјета. Отишли смо и корак даље па ћемо продужити шеталиште за око 3 километра, од Игала до краја Њивица, што ће бити прилика да се на истој траси истовремено изгради и канализациони колектор које ово насеље већ годинама очекује, рекао је предједник Општине.

У Европском граду спорта за 2024. годину, што је најновије признање Херцег Новом, у плану су нови спортски капацитети, а један од њих је олимпијски базен за чију је изградњу започет процес израде пројектне документације.

Најзначајнија средства, рекао је он, су уложена  у санацију, а на појединим мјестима и изградњу, локалне путне инфраструктуре.

-Наш циљ је обезбиједити свакој новској породици уређен прилаз свом дому и створити друштвени амбијент подстицајан за људе свих генерација. У то име најављујем да ће наредна година бити рекордна по улагањима у ову сврху, најавио је Катић, и поручио да ће бројна насеља добити и нову јавну расвјету.

-Ускоро ће први пут бити освијетљен дио од скретања за Њивице до Граничног прелаза Кобила. Подсјећам да смо у току ове године пустили у рад и расвјету од Суторине до Граничног прелаза Дебели бријег, што значи да ћемо ускоро имати комплетно освијетљен магистрални појас, од граничних прелаза до Каменара. И по томе смо јединствени у Црној Гори, нагласио је предсједник Општине.

Биће настављена обнова тврђава које су симбол града.

-За тврђаву Форте Маре тренутно се ради пројектна документација која подразумијева архитектонско, амбијентално освјетљење тврђаве јер и на тај начин желимо да истакнемо њену љепоту. Још посла нас чека и на тврђави Канли кула, али и на Потковичастој кули која ће након завршетка археолошких истраживања и уређења бити доступна за обилазак. Тиме богатимо понуду града којој смо већ овог љета додали још неколико важних објеката које смо ревитализовали и права су атракција туристима и мјештанима, али и потврда вишевијековног постојања. Имамо планове и за тврђаву Шпањола која ће бити реконструисана и стављена у употребу, у сарадњи са Министарством културе и медија, рекао је Катић.

Истакао је и добру сарадњу са  институцијама на локалном нивоу али и задовољство добром туристичком сезоном.

-Повољан инвестициони и развојни моменат у граду препознали су инвеститори који су заинтересовани за улагање у изградњу хотелских капацитета. Уз постојеће, већ постоје планови за градњу нових великих хотела високих категорија, а аранжмани са страним агенцијама потврђују да је Херцег Нови постао интересантан и у пред и постсезони, тако да је попуњеност сада добра не три, него девет мјесеци, казао је Катић.

Поручио је да од нове Владе очекује да се што хитније позабави проналаском конкретних рјешења за Институт Игало, Болницу Мељине Вектра Боку, школу у Игалу, за коју је плански задатак у рукама Владе и надлежних министарстава.

-Херцег Нови заслужује да опет буде препознатљив у свијету, омиљена дестинација туристима и мјесто у којем млади желе да остану и допринесу његовом развоју. У то име настављамо даље, паметно и истрајно, водећи овај град напријед још снажније, ослушкујући потребе, рјешавајући изазове! На том путу потребно је заједништво свих нас, јер је то снага успјеха, закључио је Катић.

Године и деценије које су услиједиле након ослобођења, по ријечима предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, карактерисао је свеукупни друштвени и економски развој Херцег Новог.

-Специфичан географски положај, на капији једног од најљепших залива на свијету, условио је и обликовао специфичан амбијент у ком је задовољство живјети и стварати. Без обзира на негативне посљедице које је осјетио и Херцег Нови, током лоше вођеног транзиционог циклуса комплетне црногорске државе и привреде, нису доведене у питање темељне вриједности на којима се базира развој једне заједнице. Људски капитал, космополитски дух, економски потенцијал и богато културно насљеђе поуздан су ослонац развојне визије овог града чије коначно исходиште мора бити валоризација наведених ресурса и унапрјеђење квалитета живота свих Новљана и Новљанки.

Милатовић је казао да је пред локалном и државном влашћу низ  важних задатака које је неопходно реализовати како би се креирао и остварио динамичан инвестициони циклус, унаприједила постојећа инфраструктура и отворила нова радна мјеста.

-Изналажење модела за препород Института Игало, квалитетна реализација концесионог аранжмана бродоградилишта у Бијелој, као и оправдавање епитета дестинације високог туризма, кроз нове инвестиције у том сектору – једни су од најважнијих стубова привредног развоја Херцег Новог. У креирању развојних политика које се тичу Новог, посебну пажњу треба посветити очувању и одрживој валоризацији изузетног природног, пољопривредног и енергетског богатства којим обилује залеђе града. Медитерански амбијент, традиционална култура живљења и бокељска топлина којом одише сваки скалин овог прелијепог мјеста, морају остати знаци препознавања Херцег Новог.

-Као предсједник државе, бићу адреса на којој ће општина Херцег Нови добијати чврсту подршку у реализацији свих активности којима ће, уз управљачку визију и мудрост, унапрјеђивати квалитет живота својих становника.

На свечаној сједници уручене су највећа признања града Октобарска награда и Повеља Херцег Новог.

Проф. др у пензији Вукашин Михајловић добитник Октобарске награде казао је да је велика је част добити награду Херцег Новог, космополитског града.

-Свако ко дође у Херцег Нови  и остане да живи сматра се суграђанином, казао је Михајловић.

Октобарску награду добила је и недавно преминула књижевница и професорица Босиљка Пушић, а награду је примио њен син Антоније.

– Најљепше хвала на овој престижној награди. Моја мајка више није са нама. Ово је за нашу породицу  тужан и радостан тренутак и хвала вам што сте нам то уприличили, казао је Пушић.

Повељa града – титулa почасног грађанина Херцег Новог припала је Новаку Ђоковићу. Најбољи тенисер свијета путем видео позива се захвалио на урученој награди истичући да се Херцег Новом увијек радо враћа.

-Херцег Нови увијек бирам и приватно и пословно, овдје волим да одмарам али и тренирам. Црна Гора и Херцег Нови су моја друга кућа, истакао је Новак Ђоковић.
Срђан Ђоковић који је уз Новакову мајку Дијану преузео награду, захвалио се граду Херцег Новом што је препознао Новаков рад и љубав према граду.

-Предсједник Општине и град Херцег Нови су нам учинили велику част овом наградом. Увијек када има слободне дане, Новак их проведе у Црној Гори. Он је показао свима да ништа није немогуће када се стварно жели. У најгорем добу, добу ратних дешавања он је, уз породицу, успио да буде најбољи спортиста планете. Његову борбу могу да упоредим са историјом овог града, који је посљедних 30 година скрајнут, али се држао својих увјерења, није поклекао. Тако и Новак, ништа није могло да га спута у његовом путу, ни титуле, ни новац, истакао је Срђан Ђоковић.

На свечаној сједници премијерно су, чланови школских хорова све четири основне школе и Дјечијег хора Цвркутићи извели пјесму „Херцег међу градовима“. Приказан је  и спот у којем уз чланове хорова учествују и млађа група мажоретки Градске музике Херцег Нови и чланице Мажорет клуба Лили. Наступио је и дуо Босиљка Кулишић и Николас Морета.

Приказан је и филм о реализованим активностима између два празника у продукцији РТХН.

Прије почетка сједнице приређен је дефиле у којем су учествовали Градска музика и мажоретке, мале мажоретке и Хрватски глазбени оркестар Мостар.