Промоција Зборника Бока у организацији Градске библиотеке и читаонице одржана је у Кући нобеловца Ива Андрића. У зборнику је настављена традиција објављивања радова из историје, умјетности, етнологије, поморства, градитељства и културе памћења. На почетку је представљен текст Манастирски преписивачки центри у Будви и њеном залеђу, у вријеме митрополита Данила и Саве Петровића ауторке Милене Мартиновић, који отвара 41. свеску.
Члан редакције, професор др Ђорђе Бубало, рекао је да овај рад доноси важна сазнања о преписивачком опусу из Цетињског манастира и култури књиге у 17. и 18. вијеку.
– Овај рад се односи на преписивачки опус непознатог писара илуминатора из Цетињског манастира којем се приписује пет рукописа. Милена Мартиновић износи претпоставку да је тај анонимни писар из Цетињског манастира, односно илуминатор тих рукописа, био познати грбаљски зограф Максим Тујковић или неко од његових ученика. Због тога је она у раду донијела податке о култури књиге у братству Тујковића у 17. и 18. вијеку. Ауторка на крају рада укратко подсјећа читаоце на чињеницу да је у Грбљу настао грбаљски препис Душановог законика, руком грбаљског канцелара Антонија Батуте крајем 18. вијека. У Паштровићима је био сачуван други препис Душановог законика, познат као Режевићки, по манастиру у којем је нађен средином 19. вијека, а иначе је написан у првој половини 18. вијека, рекла је она.
Шематизам Бококоторске епархије за 1897.годину доноси податке о прилозима паштровских исељеника из Цариграда прикупљеним за радове на покривању поплочавању, као и малтерисању храма Свете Неђеље
Чланица редакције Зборника, магистар Зорица Чубровић, казала је да аутор прихвата мишљење Дионисија Миковића о настанку цркве Свете Неђеље.
– Црква Свете Неђеље настала је након похаре Паштровића од стране Макмута Паше Бушатлије 1785. године. Прилог садржи и податке о интервенцијама које су настале након земљотреса 1979. године, као и о њеном освећењу 2018. године, након завршетка дводеценијског труда на рестаурацији, коју су предузели мјештани, казала је она.
Представљен је чланак Драгане Кујовић, Херцег Нови у доба Османске власти 1482-1687.године, који је приказао два вијека у историји Боке када је била поцијепана између два освајача.
Члан редакције, професор др, Илија Лалошевић говорио је о односу два освајача у Херцег Новом.
– Иако су млетачки стратези говорили да неће дуго потрајати два непријатеља која улазе на иста врата, као и да се Котор налази у чељустима отоманске звијери, ипак је та ситуација трајала 200 година. Лично сам се увјерио проучавањима у архиву Венеције да то није било баш тако страшно непријатељство и да су они знали да тргују, да су турске аге и бегови добијали двије плате, једну из Цариград, а другу из Венеције. Чини ми се да је мало предимензионисан тај османски урбанизам, ту су постојале и џамије и хамами, али је ипак у основи остало оно што су Твртко и нарочито Херцег Стефан трасирали, истакао је он.
Посебну пажњу промотери су поклонили радовима аутора из Херцег Новог између осталих- Милана Милановића, Горана Комара, Небојше Раша, Оливере Доклестић , затим сјећањима покојног Ђура Мусића али и ин мемориам рубрикама за некадашње дугогодишње руководиоце херцегновске Градске библиотеке – Веселина Веља Песторића и Невенку Митровић.
