Из Њемачког града Ремсхеида, данас је стигла тужна вијест да је са животне сцене сишао Емил Плешник, дијете Ђеновића и Ватерполо клуба Ривијере. Ријеч је о човјеку који је са Глигом Одаловићем, Шпиром Вуковићем и другим мјештанима Ђеновића 1954. године ударио темеље Ватерполо клуба „Ривијере“. Клуб је увијек радио на аматерској основи, а југословенском и црногорском ватерполу подарио је такве звијезде, какве су Зоран Мустур, Зоран Одаловић, Дарко Билић, као и многи други асови трофејног југословенског спорта који су у току љета почињали и играли у Ђеновићима.
Плешник је у младости, поред ватерпола у Ривијери био глумац аматерског позоришта у Ђеновићима. Доследан себи у срцу је носио Ђеновиће, Боку и Црну Гору и како је сам причао, био је човјек са само два пасоша у животу, иако је пола вијека провео у Њемачкој. Ријеч је о пасошима бивше СФРЈ и пасошу Републике Црне Горе , имајући једну личну карту Општине Ремсхеид.
Рођен је 1939. године од оца Станислава Станка Плешника, техничара за хидроавионе и мајке Невенке, (рођене Ћосић), учитељице, која је течно говорила француски и италијански језик, била глумица у позоришту у Сплиту, али и руководилац драмске секције КУД-а „Слога“ Ђеновић. Од младих дана заволио је ватерполо и остао вијеран овом клубу и мјесту Ђеновић до последње странице књиге живота.
Емил је завршио средњу школу у тадашњем Титограду, а факултет у Ријеци. По завршетку факултета 1968.године одлази у Ремсхеид у Њемачку, гдје проводи радни вијек на руководећим положајима, али ватерполо је постала његова највећа страст и љубав, па је поред редовног посла био тренер више ватерполо тимова који су имали запажене резултате у њемачком првенству и на евро сцени.
Прошле године, поводом његовог 85. рођендана њемачка екипа Ремсхеид у знак поштовања и захвалности што је ватерполо у њиховом граду подигао до неслућених висина, посјетили су овог поносног Бокеља и пожељели му добро здравље. Том приликом Емил је рекао: „Више немам никог у Ђеновићу моје младости. У даљини чујем музику са радија Црне Горе, коју пратим још од времена радио Титограда због одличног избора музике која ми је лијечила носталгију.“
Емил Плешник био је хуманиста, јер је човјеку који је из рушевина извукао његову мајку после катастрофалног земљотреса 1979. године, уступио свој дом током ратних деведесетих година.
У Њемачкој је са својом изабраницом Хеиде ступио у брак из којег добија четворо дјеце, десет унучица и два праунука. Њихових 57 година заједничког живота сматрао је највећим богатством. Плешник ће бити кремиран и сахрањен у родним Ђеновићима.
