Полагањем цвијећа и кратким историјским часом данас су у Липцима обиљежене 82 године од погибије бокељских родољуба: Николе Шабановића, Сима Сијерковића, Марка Попиводе, браће Вука и Сава Бећира и Обрада и Паска Дабовића.
Њих је италијански фашистички суд у Котору 8.фебруара 1943. године осудио на смрт стријељањем три дана касније. На мјесту гдје је подигнут споменик делегације борачких организација ОБНОР-а 1941 – 1945 Херцег Новог и Котора сваке године евоцирају успомену на тај трагични догађај.
О 11. фебруару 1943. говорио је предсједник ОБНОР-а 1941-1945 Котор Петар Уљаревић.
-Овим окупљањем сјећамо се храбрих родољуба који су невино страдали истрајавајући на путу истине. Положили су свој живот за слободу коју нису дочекали. У овим приликама тражимо снажне ријечи који би на прави начин показале дјело храбрих родољуба, али и добили одговор на питање која је снага водила ове људе на путу слободарства и наставка традиције нашег народа да никада не поклекне пред непријатељима, казао је Уљаревић.
Подићи устанак у јулу 1941. године у таквој војној тврђави, каква је била Бока Которска значило је заиста извршити велики подвиг, додао је Уљаревић.
-Орјенски батаљон од децембра 1941. до краја маја 1942. године држао је успјешно фронт од више километара у западној Боки испред италијанских фашиста. То је био прави подухват неустрашивости ових бораца, али и народа из којег су они поникли. За ту своју одлучност и слободарску идеју многи су кажњени затворима и логорима. Њих девет су у тренуцима одласка у смрт клицали слободи, пркосили душманима и знали да сваки пасивни однос према окупатору их сврстава уз њих. Дали су велики допринос ослободилачкој идеји и на том путу они су се саможртвовали. Нека им је вјечна хвала и слава, а кажу ко заборави поново ће му се десити. Зато то не дозволимо, обилазимо ова мјеста и сјећајмо се ових датума и наших храбрих родољуба, рекао је Уљаревић.
