O валоризaцији легата Топаљске комунитади, колико је значајан за културни и историјски развој града, о реконструкцији задужбина Дуковић и Мусић и њиховој намјени, о ситуацији у Институту Др Симо Милошевић и о друтим темама, говорио је у емисији „У четири ока“ адвокат Зоран Лазаревић.
Подсјећајући да је реконструкција Његошеве школе обављена прије три године, у сарадњи црквене општине Топаљске и општине Херцег Нови дошли смо до фазе да причамо о обједињеном пројекту.
– Прва је прича о локацији гдје је наш највећи пјесник Владика Раде провео у овом граду. Захваљујући локалним прегаоцима Горану Комару, Небојша Рашу, Радмили и Ђорђу Ћапину дошли смо да имамо Његошеву школу што је један успјешан пројекат. Ово сада треба да буде наставак ове лијепе приче, послије Његошеве школе и начина валоризације куће Иве Андрића, што је значајна нова тачка на мапи херцегновске културолошке и туристичке понуде. Ту је близу и резиденција Саватија Љубибратића. Природно да је ови показатељи нас упућује на то да треба да развијамо ту причу. Велики број гостију из региона посјетио је кућу Иве Андрића. Нисмо имали у том смислу и правилно упућену причу и на Његошеву школу. Тако и долазимо да све треба да буде обједињено и долазимо до приче о Топаљској комунитади, што представља кварт поред Цркве Св. Спаса. Објекте смо препознавали, али надам се да смо преко Њешеве школе почели да откривамо као грађани, шта све садржи та локација. Прије свега, то би била школа Јосифа Троповића, а Његош је био најславнији ученик те школе. Да не би пројекат Његошеве школе остао недоречен, потребно је да се и остали објекти некадашње Топаљске комунитади прилагоде нечему што се назива Топаљска понуда нашим гостима, гдје би један од објеката био посвећен историји Топаљске комунади, а други био би Спомен дом на великог ктитора Цркве на Топлој – Саву Владиславића. Универзална је историја, није само историја овог града, ни преко Саве Владиславића, Његоша, ни Топаљске комунитади, а знамо докле су све досезали људи који су формирали Топаљску комунитади, навео је Лазаревић.
То је једна универзална прича, за коју сматра да ће бити сјајан основ да убудуће наш град учинимо још препознатљивији.
– С друге стране, у једном историјском и културолошком контексту то је један непрекидни низ у трајању од 300 година. У једном непрекидном континуитеу људи који су овдје живјели и стварали историју овог града. Дакле ово је прича о историји, о континуитету, култури, о туризму и економији. Једна је прича и о грађевинском нивоу и те објекте треба оспособности за презентацију. То није само реконструкција, већ подразумијева један правилан приступ, прије свега, за конзерваторско истраживање, да видимо шта има да понуди од грађевинског насљеђа. Такође, ће ићи паралелна прича о садржају објеката. Јер, знамо да је Херцег Нови град књижевника, пјесника, умјетника и сви могу да помогну да садржаји буду такви, како ће репрезентовати наш град на најљепши начин. То су три објекта, који представљају мали кварт са источне стране Цркве Св. Спаса, поред Његошеве школе, коме треба дати већи значај него до сада. Један од њих ће бити историја комунитади наше оштине,која ће бити представљена кроз различите садржаје и документа.
Спомен дом Саве Владиславића биће од великог значаја за наш и руски народ, указао је Лазаревић и додао да настоје да се испоштују правила струке. У Oдбору су укључени људи који се тиме баве, што ће допринијети да се поносимо тим садржајима и понудом.
